Izvor: Politika, 08.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispraćamo recesiju, ali ne i krizu
Boljitak je samo statistički uočljiv, a za osetniji privredni napredak potrebno je menjati logiku ekonomske politike
Sve dok broj nezaposlenih ne počne osetnije da pada, dok zarade ne porastu i celokupan godišnji rezultat srpske ekonomije ne bude pozitivan, preuranjeno je govoriti o tome da je Srbija izašla iz krize, odgovor je većine sagovornika „Politike” na navode Ministarstva finansija i privrede da je u prvom tromesečju ove godine zabeležen rast proizvodnje i bruto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaćeg proizvoda i da je srpska ekonomija izašla iz recesije.
Da se možda ne treba unapred radovati, pokazuje i iskustvo naše ekonomije od pre dve godine. U junu 2011. godine tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja saopštilo je da smo u tri uzastopna kvartala imali rast BDP i rast izvoza i da je recesija iza nas. Privrednici i građani, međutim, nisu tada videli svetlo na kraju kriznog tunela. Statistika i tada jeste pokazala znake oporavka, ali realan sektor to nije osećao i Srbija je opet skliznula u recesiju. Da li će se isto dogoditi i sada i da li se ministar Mlađan Dinkić prerano ponadao, kao i njegov prethodnik Nebojša Ćirić?
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da je reč o statističkoj konstrukciji i o tome da se svetlo baca samo na jedan podatak.
– Tačno je da je u prvom kvartalu ove godine napravljen rast industrijske proizvodnje od 5,2 odsto. Ali, niko ne pominje da smo prošle godine u istom periodu imali pad od 5,9 odsto. To znači da mi i sa ovim rastom nismo dostigli prethodni nivo i da imamo veoma niske statističke baze sa kojim poredimo nove podatke. To je isto kao da ja ove godine proizvedem jednu majicu, a sledeće dve. Političar će reći da imam rast proizvodnje od sto odsto, a ja ću reći da propadam – kaže Knežević.
Prema njegovim rečima, ukupno učešće industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu Srbije iznosi 16 odsto i jedan je od najmanjih u Evropi. Zato i najmanji rast može da iskaže visoki procenat.
– Tako Železara može da napravi rast od dva odsto, a da u isto vreme ima gubitak od 150 miliona evra. Zbog toga najnoviji podaci ne znače ništa. I dok god se ekonomska logika ne promeni, Srbija može da izađe iz recesije, ali ne i iz krize. Jer, ja pitam kako to da rastu izvoz i proizvodnja, a i dalje opadaju standard građana i promet u maloprodaji – zaključuje Knežević.
Ekonomista Goran Nikolić je, međutim, optimista. Kaže da trend jeste dobar i da je počeo još krajem 2012. godine. Prema njegovim rečima, industrijska proizvodnja jeste počela da se oporavlja i da beleži rast.
– Osim toga, prošle godine smo imali pad BDP, a ove očekujemo rast od dva do tri procenta. Važno je i da se broj zaposlenih stabilizovao i da više ne opada. Ukoliko i poljoprivredna godina bude dobra to će takođe pogurati BDP bar za još jedan odsto – objasnio je Nikolić.
Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, sa druge strane, smatra da nije poenta da li je stopa rasta 0,5 ili jedan odsto jer su, kako kaže, obe cifre tragične.
– To je pogrešan fokus, jer da bismo imali veći rast i time recesiju zaista ostavili iza sebe, moramo da menjamo celokupno vođenje ekonomske politike. Ovako je izlazak iz krize samo statistički – zaključuje Stevanović.
Da za jednog prosečnog kupca, građanina Srbije, recesija nije prošla smatra i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
– Sve dok prosečna plata ne pokrije troškove prosečne potrošačke korpe, mi nismo ispratili recesiju. Prosečna zarada u Srbiji je nešto veća od 40.000 dinara, a korpa vredi čak 65.000. Tek kada mesečna plata dostigne ove troškove života, pa i ostane novca za nešto što ne spada u najosnovnije potrebe, možemo reći da je prosečan srpski potrošač video leđa recesiji – zaključuje Papović.
Da podsetimo, Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je da je u prvom tromesečju ove godine srpski izvoz ostvario rast od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine, industrijska proizvodnja je počela da se oporavlja i zabeležila rast od 5,2, a BDP je povećan za 1,9 odsto.
S. Despotović
objavljeno: 08.05.2013.
