Izvor: B92, Tanjug, 17.Okt.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispod granice siromaštva 9% ljudi
Beograd -- Više od devet odsto ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a najugroženije kategorije su stari preko 65 godina i deca.
Predsednica Odbora Skupštije Srbije za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić kaže da "Srbija tokom prošle i ove godine, u uslovima ekonomske krize, beleži porast stope siromaštva, koja je, prema nekim pokazateljima, za proteklih devet meseci premašila procenat od devet odsto".
Taj procenat odnosi se na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekstremno siromašan sloj stanovništa pa bi, ukoliko bi se granica pomerila na gore, iznosio duplo više, oko 18 odsto. Najsiromašnija populacija su stari preko 65 godina, koji žive u ruralnim sredinama, rekla je Stojanović-Plavšić, ukazavši da su to osobe koje nemaju prihode i nisu u mogućnosti da ostvare pravo na socijalna davanja, jer poseduju neko parče zemlje koje zbog starosti nemogu da obrađuju.
U Sloveniji siromašno 12,3%
Istovremeno, državni statistički ured Slovenije je objavio da je prošle godine ispod praga siromaštva u toj zemlji živelo 12,3 odsto ljudi. Mesečni prag siromaštva za jednočlanu porodicu se povećao sa 495 evra na 545 evra, a godišnji 6.535 evra.
Ona je upozorila da je u porastu stopa siromaštva dece i objasnila da su siromašna deca uglavnom ona čiji su roditelji nezaposleni i sa niskim stepenom obrazovanja. Prema njenim rečima, najsiromašnije su porodice koje imaju više od šest članova domaćinstva i u kojima nosilac porodice ima ili završenu osnovnu školu ili je bez ikakvo obrazovanja.
Stojanović-Plavšić je rekla da se stopa siromaštva, zbog neravnomernog razvoja, razlikuje po regionima, pa je, tako, procenat siromašnih najmanji u Beogradu, oko dva odsto, dok u jugoistočnoj Srbiji iznosi oko 23 odsto.
Stojanović-Plavšić je podsetila da je tokom prethodnih godina Srbija uspešno sprovodila Strategiju za borbu siromaštva, na osnovu čega je 2007. godine, kada je postojala makoroekonomska stabilnost, procenat siromašnih u odnosu na 2002, godinu, kada je iznosio 14 odsto, bio duplo smanjen i iznosio 6, 6 odsto.
Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700 hiljada građana, odnosno 9,2 odsto onih koji žive ispod granice siromaštva, imaju prihode manje od 8.360 dinara mesečno. Broj siromašnih u aprilu, maju i junu porastao je za oko 0,2 odsto u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697 hiljada siromašnih građana.
Državna sekretarka ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lučić kaže da se iz republičkog budžeta podržava oko 248.706 najsiromašnijih porodica, odnosno 509.694 pojedinaca sa više od milijardu dinara mesečno. "Prema podacima iz septembra ove godine, socijalnu pomoć prima 49.219 porodica, odnosno 128.650 pojedinaca za šta se na mesečnom nivou izdvaja oko 310 miliona dinara", precizirala je Lučićeva.
Prema njenim rečima, pravo na dečji dodatak ostvaruje 199.487 porodica, odnosno 381.044 dece (svako četvrto dete u Srbiji), za šta se na mesečnom nivou izdvaja oko 744 miliona dinara".
Srbija štrajkom glađu obeležila Svetski dan hrane
Narodna kuhinja u Leskovcu (foto: B92)
Svetski dan hrane 16. oktobar, u Srbiji obeležen je akcijom „Štrajk glađu protiv gladi". Humanitarna akcija dobila je podršku 176.280 pojedinaca, kao i preko 400 kompanija i organizacija, koje su na različite načine dale svoj doprinos projektu.
Štrajk glađu protiv gladi samo je uvod u mnoštvo akcija koje će slediti i koje će biti od konkretne pomoći gladnima u Srbiji. Humanitarni projekat „Hrana za sve" iniciraće prikupljanje pomoći za gladne, podsticaće i pomagati svojim akcijama otvaranje novih narodnih kuhinja, uticati na uspostavljanje institucionalnih, sistemskih okvira za poboljšanje položaja ljudi koji samostalno sebi ne mogu da obezbede uslove za normalan život.
Srbija se, sa 700 hiljada gladnih ljudi ili skoro deset odsto svoje populacije, svrstava u najsiromašnije zemlje regiona. Od oko deset odsto građana Srbije koji žive ispod egzistencijalnog minimuma samo 160 hiljada je na spisku onih kojima država pomaže, a manje od pet odsto jedini dnevni obrok jede u Narodnim kuhinjama.
Savetnik ministra rada i socijalne politike Ljubomir Pejaković kazao je da u Srbiji trenutno radi 50 narodnih kuhinja, dok je osam zatvoreno zbog nedostatka pojedinih namirnica, posebno brašna. On je dodao da je vlada odlučila da se za potrebe narodne kuhinje obezbede prehrambene namirnice u vrednosti od oko 100 miliona dinara.
Kordinatorka programa narodnih kuhinja Crvenog krsta Dragica Kljajić objašnjva da broj narodnih kuhinja ne zavisi od broja siromašnih gradjana, već od finansijskih sredstava koji mogu da se prikupe u te svrhe. "Najviše obroka priprema se u Novom Sadu, oko 1.000, potom u Novom Pazaru i Bujanovcu po 900, Čačku 800, dok se najmanje obroka sprema u Petrovcu na Mlavi i Alibunaru, samo po 50", rekla je Kljajićeva.
Prema njenim rečima, cena pripreme obroka je različita i u zavisnosti od količine hrane koja se sprema, kreće se od 80 do 120 dinara po obroku, a za potrebe svih korisnika dnevno se izdvaja oko 2,2 miliona dinara.
