Izvor: B92, 19.Okt.2010, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispod crte siromaštva 650.000 ljudi
Beograd -- Broj građana Srbije koji žive u nemaštini za šest meseci porastao je za 60.000, tako da ispod granice siromaštva 8,8 odsto populacije ili više od 650.000 ljudi.
Pomoćnik ministra za socijalni rad Ljubomir Pejaković kaže da su najugroženiji deca do 14 godina i penzioneri preko 65 godina.
U grupu alarmantno ugroženih spadaju i nezaposlena lica sa osnovnom školom i porodice sa decom sa invaliditetom.
"Među siromašne spadaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i 'žrtve tranzicije', odnosno oni koji su posle višedecenijskog rada ostali bez posla i perspektive da će se ponovo zaposliti. Siromaštvo je daleko izraženije u seoskim područjima", navodi Pejaković.
Predsednik ima pogrešne podatke?!
Predstavljajući Strategiju za smanjenje siromaštva, predsednik Boris Tadić je krajem septembra u Njujorku naveo primer mera Vlade Srbije kojima je obezbeđeno da cene osnovnih namirnica ne budu predmet manipulacija. "U ovim teškim vremenima prioritet smo dali socijalnoj zaštiti i udvostručili napore da se obezbedi sigurnost penzija i štednje, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti. Investirano je u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zaštitu porodice, pa je stopa siromaštva prepolovljena u proteklih pet godina", rekao je Tadić. Zvanični podaci, ipak, govore drugačije. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalna pitanja, stopa siromaštva je 2006. godine bila 8,8 procenata, 2009. je bila 6,9 odsto, a ove godine je opet na nivou od 8,8 odsto.
Prema njegovim rečima, u grupu ljudi koji žive ispod granice siromaštva ulaze i oni koji rade i koji ne rade, a kao parametar se uzima bračni par sa detetom koji mesečno ima manje od 18.000 dinara.
"Socijalnu pomoć primila je u aprilu 171.000 korisnika. Ona mesečno iznosi svega 5.649 dinara za jednočlano domaćinstvo. Porodicama od pet i više članova sledi 10.870 dinara. Najosnovnije egzistencijalne potrebe najsiromašniji građani ostvaruju u narodnim kuhinjama, kojih u Beogradu ima 20, a u čitavoj Srbiji 63", kaže Pejaković.
Upravo zbog toga, u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja očekuju da se rebalansom budžeta za narodne kuhinje, pakete hrane i higijene, kao i pomoć najugroženijim opštinama odvoji ukupno 882 miliona dinara. "Predložili smo da se rebalansom budžeta izdvoji 220 miliona dinara samo za namirnice za sve narodne kuhinje", kaže Pejaković.
Miroslava Anđelić, iz humanitarne organizacije „Banka hrane" naglašava da se u ovoj godini drastično povećao broj onih koji im se obraćaju za pomoć, prvenstveno za hranu. "Javljaju se pojedinci, ali i udruženja samohranih majki, penzionera, invalida, javljaju se i centri za socijalni rad koji u svojoj evidenciji imaju korisnike socijalne pomoći", kaže Anđelićeva.
Ona upozorava da nije dobro što je uprkos ovakvom siromaštvu dodatno poskupela hrana, a najavljuje se i poskupljenje grejanja. "Najsiromašnije je stanovništvo po selima, sa višečlanim porodicama. Nije bolja situacija ni u porodicama u kojima članovi nisu stekli obrazovanje", smatra Anđelićeva.
Prema poslednjim podacima, najsiromašnije opštine u Srbiji su Vladičin Han, sa prosečnom platom od samo 15.676 dinara, a onda slede Kuršumlija, Crna Trava, Svrljig, Brus...
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da je stanovništvu opštine Crna Trava potrebna urgentna pomoć države. "Obišao sam skoro celu Srbiju, ali nešto slično nisam video kao ovde u Crnoj Travi. Ovo je opština kojoj je potrebna urgentna pomoć države i društva", rekao je Ljajić i naveo da je prosečna starost stanovnika 65 godina, a da je samo 20 ljudi zaposleno van lokalnih i državnih ustanova i institucija.
Pratite specijal: NIS na berzi
