Izvor: B92, 04.Nov.2014, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplativ šoping u komšiluku
Besparica mnoge građane u pograničnim krajevima Srbije tera preko granice u kupovinu hrane i ostalih kućnih potrepština.
Građani sa severa kupuju od Mađara, a jugoistok i jug od Bugara i Makedonaca. I komšije dolaze kod nas u kupovinu
Sve više građana iz pograničnih krajeva zemlje odlazi u „šoping“ preko granice. Severni deo Vojvodine po robu uglavnom odlazi u obližnji Segedin, jugoistočna Srbija kupuje bugarsku robu, a stanovnici s juga snabdevaju se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << često u Makedoniji, jer su tamo pojedini proizvodi znatno jeftiniji.
Šoping kod suseda, kažu, uslovljen je nižom cenom, ali i povraćajem poreza na granici. „Ispod žita“ u našu zemlju ulazi gotovo sve - od sireva, suhomesnatih proizvoda, mleka i mlečnih prerađevina, slatkiša, pića, kozmetike, kućne hemije, odeće... Ipak, sve je više i naših suseda koji dolaze na naše pijace i u prodavnice. Da nema komšija iz Mađarske koji u velikom broju vikendom dolaze na „buvljak“ u Subotici, gde kupuju sve odreda, čak i ono što je prošvercovano iz njihove zemlje, zakupci tezgi bi odavno „stavili ključ u bravu“.
Sa druge strane, građani Srbije pomno prate sniženja i po najpotrebnije namirnice, odeću i obuću odlaze u „Tesko“, „Koru“, „Arkad“ i druge tržne centre u Segedinu. Roba koja na „buvljak“ stiže sa akcija u megamarketima i sa kineskih i „najlon“ pijaca širom Mađarske, čak je i za Mađare mnogo jeftinija u Subotici nego u Segedinu i to kada se kupuje „na veliko“.
Za kupce iz Srbije prednost je u povraćaju poreza - „afi“ kako ga Mađari nazivaju, jer se uvozniku iz Mađarske na granici vraća porez od 18 odsto od vrednosti robe. Dovitljivi trgovci još malo spuste cenu i tako majica, koja u Segedinu košta pet hiljada forinti ili oko deset evra, samo tridesetak kilometara južnije staje nešto više od hiljadu, ili oko 400 dinara.
- Pogledajte pazar, sve same forinte, nigde nijednog dinara - pokazuje iza tezge Suzana, prodavačica odeće za mlade. - Najviše je butikaša, koji odavde snabdevaju svoje radnje, a i kada uračunaju sve troškove, opet su jeftiniji od tržnih centara. Samo da piše neka marka i da je jeftino, hiljadu, dve forinti, to je najvažnije.
Ko god je otišao u kupovinu u „Arkad“ ili „Tesko“, ostao je zatečen koliko su cene niže u odnosu na Suboticu, a o Novom Sadu i Beogradu da i ne govorimo. Jakna u beogradskoj „Zari“ košta oko 17.000, a u Mađarskoj isti model staje oko 11.900 dinara.
Od kada je susedna Bugarska postala članica EU, stvari u „malograničnom prometu“ poprilično su se promenile. Građani iz ovog dela Srbije uglavnom se u toj zemlji snabdevaju tehničkom robom, televizorima, računarskom opremom, jeftinijom i do 30 odsto. Takođe pazari se i u bugarskim „Metroima“ i kineskim pijacama u okolini Sofije, gde je dosta toga takođe jeftinije. U Bugarskoj se kupuju i polovni automobili iz zemalja EU, koji su sa carinom i svim dažbinama jeftiniji nego kod nas.
Istovremeno, građani Bugarske u mestima pirotskog kraja najčešće kupuju švargle, slaninu, salame, sveže meso, cigarete, dečju garderobu, pa čak i vence suve paprike na ovdašnjim zelenim pijacama, ali i ajvar...
