Izvor: Blic, 29.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplata u novcu od 2010.
Iako je posle sedam godina čekanja bilo najava da će Srbija u septembru konačno dobiti zakona o restituciji, građani će na ispravljanje višedecenijske nepravde morati još da sačekaju. Prema najavama koje stižu iz Ministarstva finansija, vraćanje imovine u naturi moglo bi da počne 2008, dok ministar predlaže da se emitovanje obveznica odloži još za dve godine.
Zahtevi iz celog sveta
Od stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zavedeno je ukupno 73.396 predmeta, kaže Milica Đorđević, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije. Ona podseća da je rok za prijavljivanje istekao još 30. juna 2006. i da se nove prijave ne primaju. Prema njenim rečima, 49.402 prijave su potpune, dok je 16.101 nepotpuno. Od naših ljudi iz dijaspore, ali i od stranih državljana stiglo je ukupno 3.958 zahteva za povraćaj imovine, i to iz čitavog sveta - Austrije, Amerike, Australije, Izraela...
- Mi želimo da zakon o restituciji bude usvojen na jesen, ali, imajući u vidu iskustva sa krupnim zakonskim projektima, ne bismo bili razočarani i ako bi njegova primena počela 2008. Mislim da je najcelishodinije da naturalna restitucija počne po donošenju zakona, a da emitovanje obveznica odložimo za dve godine, kada će BDP biti veći - kaže za "Blic nedelje" Mirko Cvetković, ministar finansija. On podseća da država sada za staru deviznu štednju godišnje izdvaja oko 270 miliona evra, što bi s novcem za restituciju bilo oko pola milijarde evra. Predloženih četiri milijarde evra za restituciju s otplatom na 20 godina, Cvetković smatra gornjom granicom mogućnosti našeg budžeta. On napominje da će određenih izmena i dopuna zakona svakako biti, ali će naturalna restitucija ostati prioritet. Ministarstvo još nema procenu koliko od pristiglih 73.000 zahteva može da se vrati u naturi, a šta će preostati za obeštećenje u novcu.
Za razliku od njega, bivši ministar i predlagač Nacrta zakona o restituciji, dr Milan Parivodić tvrdi da država može da podnese već od 2008. izdvaja od oko 200 miliona evra godišnje na ime restitucije. On ne vidi razlog za odlaganje isplate.
S njim se slaže i Mile Antić iz Mreže za restituciju.
- Mi tvrdimo da, ako bi se država stvarno držala naturalne restitucije, i jedna i po milijarda evra može biti dovoljna za novčano obeštećenje. Sve zavisi od toga hoće li Skupština pod pritiskom tajkuna amandmanima izmeniti nacrt zakona, tako da se štošta ne vrati. Onda će ta cifra biti veća. Najspornije će biti građevinsko zemljište, jer će interesne grupe i latifundisti poput Miškovića, Kostića i Nicovića hteti da i dalje besplatno koriste državno zemljište, pa će vršiti pritisak da se od vraćanja izuzme ovo ili ono zemljište. Tu vidim moguće probleme - kaže Antić.
Uslov za ulazak u EU
Sam zakon, čiji je autor dr Milan Parivodić, aktuelni premijerov savetnik za privredna pitanja, predviđa vraćanje imovine koja je posle 1. januara 1945. oduzeta fizičkim i pravnim licima, a zatim preneta u državnu ili društvenu svojinu, a predmet restitucije bila bi i konfiskovana imovina. Predviđeno je vraćanje nepokretnosti - stambenih, poslovnih zgrada, građevinskog, poljoprivrednog, šumskog zemljišta i šuma, ali i nešto pokretnih stvari, pre svega vrednih umetničkih dela. Pravo na vraćanje podržavljene imovine imali bi bivši vlasnici ili njihovi naslednici, nekomercijalna pravna lica (zadužbine, fondovi i fondacije), ali i strani građani kojima je oduzeta imovina, pod uslovom da nisu bili u uniformi okupacionih snaga u Srbiji.
- Ne možemo da oživimo ljude koji su pobijeni, niti možemo da nadoknadimo duševni bol preživelih, ali moramo da vratimo imovinu, jer je to naša moralna obaveza prema nedužnim građanima. Nećemo biti uspešna ekonomija dok to ne uradimo, a ni u EU ne možemo da uđemo dok ne obavimo restituciju - kaže za "Blic nedelje" Milan Parivodić.
Denacionalizacija bi se, po njegovom predlogu, sprovela vraćanjem starom vlasniku nepokretnosti u naturalnom obliku, baš one kuće, lokala ili zemljišta koji su mu nekada pripadali.
- Tamo gde to nije moguće država će da ponudi drugu nepokretnost, koja po kvalitetu, vrednosti i blizini odgovara oduzetoj. Tek kad ni to nije moguće ide se na kompenzaciju u obveznicama ili gotovini, ali samo kod ljudi starijih od 65 godina - objašnjava Parivodić.
Državi je podneto preko 73.000 zahteva za restituciju, a ukupna vrednost tražene imovine kreće se prema prvim procenama između 100 i 150 milijardi evra. Očekuje se da će od 73.000 zahteva oko 20 odsto biti neosnovano. Parivodić objašnjava da će od realnih 60.000 zahteva oko 20.000 sigurno biti rešeno naturalnom restitucijom, što znači da oko 40.000 zahteva treba rešiti kompenzacijom.
- Ako za svaku od 40.000 porodica novčana nadoknada u proseku iznosi oko 100.000 evra, to je oko četiri milijarde evra potrebnih za kompenzaciju u narednih 20 godina. To je maksimalna procena, a realno je da to bude između dve i tri milijarde evra - tvrdi on. Vrednost obeštećenja cenila bi se prema proceni na osnovu koje Poreska uprava izračunava godišnji porez na imovinu, a kod poljoprivrednog zemljišta petnaestostruki katastarski prihod. Obveznice bi se izdavale na 20 godina, sa godišnjom kamatom od 4,5 procenta. Njima bi se moglo trgovati, mogle bi se koristiti za plaćanje poreza, kao depozit pri odobravanju kredita, za kupovinu državnih akcija i hartija od vrednosti"
Šta u praksi
Prema podacima Mreže za restituciju, država je vlasnik oko 80-90 odsto imovine koju treba vratiti starim vlasnicima. Čak 60 odsto zahteva odnosi se na zemljište, 14 odsto na kuće, četiri odsto na stambene zgrade, četiri odsto na pokretne stvari, a svega jedan odsto na oduzete fabrike, hotele, preduzeća, ciglane, elektrane, vodenice, štamparije... Stari vlasnici potražuju i nekoliko hotela, među kojima i beogradski Hotel "Prag", čak 88 bioskopa u Srbiji, poput beogradskih bioskopa "Balkan" i "20. oktobar", zemunskog "Centrala"...
- Ono što je uglavnom u vlasništvu države i što može da se vrati jesu građevinsko zemljište i poslovni prostor. Kod preduzeća i fabrika, stari vlasnik dobija vlasništvo nad golom imovinom, dakle nad zemljištem i objektima, a novi vlasnik će morati da plaća zakup starom. Oni naravno mogu i da se dogovore da fabrika otkupi zemljište od starog vlasnika ili da mu da akcije u preduzeću - kaže Antić.
Sadašnji vlasnici
Stanovi koji su legalno otkupljeni ne mogu biti vraćeni starim vlasnicima, pa su svi koji su kupili takvu nepokretnost zaštićeni.
Kod stambenih zgrada koje su nikle na oduzetom zemljištu, poput mnogih na Novom Beogradu, stari vlasnik dobija samo pravo svojine nad zemljištem.
- Ti stanari će ubuduće preko "Infostana" naknadu za zemljište plaćati pravom vlasniku a ne gradu. Iznos zakupnine biće limitiran u narednih deset godina - objašnjava Antić. Recimo, "Bograđanka" se nalazi na oduzetom zemljištu koje ima desetak vlasnika, pa će zakupci ubuduće zakup plaćati starim vlasnicima.
Inače, stari vlasnik će imati pravo da nadziđuje stambenu zgradu gde uslovi to dozvoljavaju, dok stanari ovih zgrada i zainteresovani investitori to neće moći da rade bez saglasnosti vlasnika. Za one koji su kupili dedinjske ili druge vile, pod uslovom da je kupovina bila zakonita, takođe nema brige. Ipak, stari vlasnik postaje vlasnik zemljišta, koje može isparcelisati i prodavati, ili može sam sazidati novu kuću pored ranije oduzete. Parivodić procenjuje da bi oko 80 odsto vlasništva moglo biti uknjiženo na ime starih vlasnika najkasnije u roku od osam meseci od donošenja zakona. Operativnim delom posla vraćanja baviće se Direkcija za restituciju, koja će tek biti osnovana.
