Izvor: Blic, 27.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplata i za štediše 'Dafiment banke'
Isplata i za štediše 'Dafiment banke'
BEOGRAD Deviznim štedišama će umesto deviza biti ponuđeni i zlatnici u slučaju da se ne obezbedi dovoljno deviza za ovu namenu, potvrdio je juče novinarima Dušan Vlatković, guverner NBJ, dodajući da je zakonom predviđano da se ovogodišnja rata stare devizne štednje isplaćuje do kraja godine, a štediše imaju mogućnost da odmah budu isplaćeni u dinarima.
Od izvoza se, prema njegovim rečima, u NBJ očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesečni priliv od 15 do 20 miliona maraka za isplatu stare štednje, a ukoliko se taj plan ne ispuni jedan deo štediša će biti namiren u zlatnicima čija je vrednost 150 nemačkih maraka. Odgo- varajući na pitanje šta će biti sa štedišama 'Dafiment' banke i drugih banaka koje su u stečajnom postupku Vlatković je rekao da je za danas ugovoren sastanak saveznog ministra za finansije sa štečajnim upravnicima.
Moguće je, naglasio je, da će doći do pomeranja rokova za početak isplate štediša ovih banka zbog toga što nisu utvrđene njihove obeveze prema štedišama, ali se ne može dogoditi da oni ne budu isplaćeni.
Na primedbu da se građani sa Kosova žale da ne mogu da podignu svoju ratu Vlatković je istakao da su matične banke u saradnji sa bankama iz sistema 'Jugobanke' koje imaju svoje ekspoziture u Kosovskoj Mitrovici dužne da obezbede isplatu i za ove štediše.
Centralna banka ne štampa novac za obnovu, rekao je Vlatković demantujući informacije da je porast inflacije velikim delom posledica finansiranja obnove novcem bez pokrića. Obnova se, kako je istakao, plaća iz realnih izvora, uglavnom novcem od poreza i taksi, a deo obavljenih radova još nije isplaćen.
Za otkup pšenice biće potrebno oko milijardu dinara i taj novac neće emitovati NBJ već će poslovne banke svoje zalihe i kredite nemanjene proizvodnji preusmeriti za ovu namenu.
-Ovih dana počinje rasprava o izmenama monetarne poklitike koju je NBJ predložila Saveznoj vladi zbog toga što je došlo do prekoračenja utvrđenih okvira rasta novčane mase i inflacije. Centralna banke ne odustaje od restriktivne monetarne politike, ali nepovoljne spoljne okolnosti diktiraju usklađivanje plana sa dosadašnjim porastom cena i dešavanjima u privredi vezanim za smanjeni izvoz. Ubuduće će biti kreditirana samo ona proizvodnja koja ima poznate kupce u inostranstvu ili na domaćem tržištu, rekao je Dušan Vlatković. M.V.
