Izvor: Politika, 21.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispadanje iz koloseka
Tek što je smenom s mesta direktora Železnica skinuo sebi s vrata srpske medije, na zub ga uzeše hrvatski novinari iznoseći optužbu da se sa svojim tamošnjim pandanom spremao da proneveri tri miliona evra. Kao i svaki put do sada, Šarančić napade prima sportski i mnogo se na njih ne osvrće. Jer, bivši direktor srpskih Železnica godinama se baškari u senci moćnih prijatelja.
Šarančići su poreklom iz Pljevalja, a iz Crne Gore su u Srbiju došli 1959. godine i nastanili se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Vrnjačkoj Banji. Milanko je rođen 1957. godine, ima sestru bliznakinju Milanku, kao i starijeg brata Obrada. Po završenom Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, Milanko se vraća u Banju i zapošljava se najpre u tadašnjem SIZ-u, odakle prelazi na mesto pomoćnika direktora banjskog lečilišta. Zatim je osam godina upravljao zemljoradničkom zadrugom „Vrnjci”.
Oženio se Snežanom s kojom ima dvoje dece.
Šarančićima je u međuvremenu krenuo i porodični biznis. Milanko i njegov brat, košarkaš ObradSajo Šarančić, koji je godinama igrao za Borac iz Čačka (dugogodišnji je prijatelj Velje Ilića), a potom i u Španiji i Turskoj, najpre su otvorili kafanu „Bela lađa” u Vrnjačkoj Banji, a potom i etno-restoran „Horizont”, neposredno uz ski-stazu na Goču. Sestra Milanka u Banji vodi turističku agenciju „Anisa turs”, a Šarančići poseduju i „zabavni salon” sa aparatima za kockanje. Lokalne vlasti su Šarančiće optuživale da su im objekti nelegalni izgrađeni i da ne plaćaju „ni dinara komunalnih taksi”. Pokrenut je i postupak za rušenje tih objekata, ali se sve završilo smenom opštinskog službenika koji je rukovodio postupkom.
Kada je 2004. godine imenovan za direktora Železnice, Demokratska stranka se oglasila saopštenjem navodeći da je Šarančić bio član Jugoslovenske levice i organizator dolaska članova JUL-a i Socijalističke partije Srbije iz Vrnjačke Banje na kontramiting u Beogradu u decembru 1996. godine. Posle petog oktobra Milanko je promenio uverenja, pa je na izborima 2003. godine bio kandidat liste „Privredna snaga Srbije – Branko Dragaš", koja je dobila 0,3 odsto glasova. Naposletku je sebe prepoznao u programskim načelima Nove Srbije, koja ga kao proverenog kadra postavlja na mesto generalnog direktora jednog od najvećih srpskih javnih preduzeća.
Period u kojem je rukovodio Železnicom obeležila je serija ozbiljnih afera, teških nekoliko miliona evra. Nabavka polovnih lokomotiva i vozova iz Švedske i Slovenije bez tendera; nestanak 13 vagona–cisterni propan-butana vrednosti 350.000 evra; izgradnja toaleta na železničkoj stanici u Kraljevu navodno vrednog 75.000 evra; pokretanje postupka za nabavku službenih automobile za Železnicu vrednih 2,2 miliona evra; otkup službenog stana od 106 kvadrata na Vračaru koji je dobio na korišćenje. Dok se Železnica među javnim preduzećima po zaradama radnika nalazila na dnu lestvice, Milankova primanja bila su u samom vrhu" Država je kriminal na železnici priznala, ali ga nije sankcionisala, već oprostila. Izveštaj UBPOK-a o malverzacijama u ovom javnom preduzeću ostao je u fioci.
Milanko je član Izvršnog odbora NS-a, magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu s temom „Turistički potencijal i perspektive turizma Srbije u svetskim turističkim tokovima”. Proglašen je za menadžera Srbije 2006. godine u projektu „Put ka vrhu”.
Marko Albunović
[objavljeno: 22/02/2009]
