Izvor: B92, 23.Jun.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskoreniti seljake:Kuda idu Kinezi?
Peking -- Kina se nezadrživo kreće napred, "počistiće" 250 miliona svojih seljaka koji će se tokom narednih desetak godina useliti u tek podignute gradove.
Tako ona započinje transformaciju koja će joj omogućiti novi talas ekonomskog rasta, kao i bolju kontrolu nad državom i generacijama koje dolaze, prenosi portal Biznis i Finansije.
Vlada, često dekretom, menja život seljana primoravajući ih da iz svojih seoskih kućica pređu u višespratnice. Broj novopečenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovnika velegrada raste neverovatnom brzinom.
Preseljenje će nesumnjivo izmeniti karakter Kine, zemlje u kojoj je koliko do juče Komunistička partija insistirala na višedecenijskoj podršci seljacima, podržavajući i one koji su radili u gradovima, "polutane", koji i dalje ostaju vezani za svoje sitne parcele. Bio je to način na koji je Partija obezbeđivala političku i ekonomsku stabilnost. Danas, Partija frenetično menja svoje prioritete, trudeći se da, pre svega, pronađe novi način za ubrzavanje rasta svoje privrede, koja sve više zavisi od potrošačke klase gradskih stanovnika.
Pomak se dešava izvanrednom brzinom, a potencijalni troškovi su toliko visoki da neki izražavaju bojazan kako će ruralni Kinezi ponovo pasti kao žrtva radikalnog društvenog inženjeringa koji im, opet, nalaže Partija.
Širom Kine buldožeri sravnjuju sela koja datiraju još iz perioda davnih dinastija. Betonske kule sumnjivog kvaliteta uzdižu se ka nebu iz prašnjavih ravnica, štrčeći ispod zelenih brda. Nove gradske škole i bolnice nude savremene usluge, dosad nepoznate velikom broju seljaka, mada često na uštrb razaranja drevnih hramova i ruralnih struktura.
Kina je dugo patila od prenaseljenih ruralnih naseobina, koje su, inače, najpretrpanije na svetu. Bezuspešno pokušavajući da se urbanizuju, većina ih je postala prezagušena i zagađena. Krajnji cilj vladinog plana modernizacije bio bi potpuna integracija 70% svog agrarnog stanovništva – što je ukupno oko 900 miliona ljudi – koji će se do 2025. preseliti da žive u gradovima. Trenutno je “samo” polovina predviđenog broja seljaka užurbano preseljen u gradske solitere.
Nekadašnji poljoprivrednici, sada bez zemlje, preko noći su natrpani u solitere. Mnogima od njih se od gradskog života zavrtelo u glavi: dobili su stanove besplatno, plus desetine hiljada dolara za svoju zemlju koju su napustili – ali, ima i onih koji nisu sigurni šta će sa sobom kada ponestane novca.
Agresivna državna potrošnja planirala je izgradnju novih puteva, bolnica, škola, mesnih zajednica – koje, prema ekonomistima, mogu koštati više od 600 milijardi dolara godišnje. Pored toga,ogromne sume novca biće potrebno izdvojiti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i penzije onih koji su do juče bili seljaci.
Iako se ovim masovnim pokretom ka gradovima finansijska sudbina mnogih poboljšala, nezaposlenost i drugi društveni problemi takođe prate ovo preseljenje koje se ne pamti u istoriji. Neki mladi ljudi se osećaju srećnima što imaju radna mesta koja se plaćaju 150 dolara mesečno - tek da se preživi - dok drugi i dalje provode dane na bazenima i u video-igraonicama.
U transformaciju čitavog društva ulažu se napori od samog vrha do dna kineske lestvice. Ovo je često bolno po Kineze: urbanizacija je vrsta šoka koja ide rame uz rame s ekonomskom tranzicijom dugom već 35 godina, verovatno najvećom migracijom u istoriji čovečanstva. Zemljišni sporovi su iz godine u godinu razlog protesta hiljada kineskih seljaka, uključujući desetine slučajeva samospaljivanja - očajničke mere onih koji nisu želeli da se presele.
Umesto stvaranja bogatstva, urbanizacija može dovesti do toga da se u novim, velikim kineskim gradovima trajno ukoreni najniži sloj siromašnih i nezaposlenih, uništavajući pri tom ruralnu kulturu i običaje.
Vlada se više od dve godine zalaže za sveobuhvatan plan urbanizacije. Prvobitno predstavljene na Narodnom partijskom kongresu marta ove godine, neke od ovih tema odložene su za diskusiju a na intervenciju nekih ljudi iz vlasti. U neke od “tema” spada i problem finansiranja, koordinacija među ministarstavima i balansiranje između državnog interesa i prava poljoprivrednika, čija se zemlja sve češće prisilno oduzima za gradske projekte.
Sam plan praktične realizacije na terenu, kako kažu vladini zvaničnici, odložen je za jesen. Vrhovno vođstvo zabrinuto je da će potrošnja dovesti do inflacije i visoke zaduženosti.
Ovakvi problemi mogli bi stajati iza skorašnjeg poziva vlade da imovinska prava poljoprivrednika budu zaštićena. Objavljen u martu, izveštaj propagira ideju da Kina mora "garantovati zemljoradnička imovinska prava i interese”. Zemlja će, i po ovom papiru, ipak ostati u vlasništvu države, pa poljoprivrednici ne bi imali pravo svojine - čak i po tom novom konceptu.
Na terenu je, međutim, novi talas urbanizacije uveliko u toku. Na tapetu skoro svake pokrajine nalaze se veliki programi preseljenja poljoprivrednika u stambene višespratnice, sa parcelama farmera koje se, onda, daju korporacijama ili opštinama da njima raspolažu i upravljaju. Učinjeni su napori da se gradski život seljacima učini što atraktivnijim. Seljaci, ipak - kada su jednom već silom potpali pod ove programe - obično nemaju izbora do da napuste svoju zemlju i tavore u novogradnji.
Ovaj trend započeo je pre nekoliko decenija. Početkom 1980-ih, oko 80% Kineza živelo je na selu, u odnosu na 47% danas, dok dodatnih 17% radi u gradovima premda je zvanično klasifikovano kao ruralno. Ideja je da se ovaj proces ubrza a Kina urbanizuje što je pre moguće, daleko bržim tempom nego što bi do urbanizacije došlo na uobičajen, spontan način.
Osnovna motivacija za ovakvu isforsiranu urbanizaciju leži u promeni kineske ekonomske strukture, sa rastom zasnovanim na domaćoj tražnji za proizvodima, umesto da se - kao što je dosad bio slučaj - oslanja uglavnom na izvoz. U teoriji, priliv novih mladih, urbanih Kineza starosti između 17 i 44 godine, značio bi i ogromne nove mogućnosti za građevinske firme, javni prevoz, komunalije i aparat koji odlučuje, prekidajući time ciklus poljoprivrednika koji troše samo ono što proizvedu. "Ako ruralna polovina stanovništva Kine konačno počne da troši, rast je neminovan", rekao je Li Ksjangjang, zamenik direktora Instituta za svetsku ekonomiju i politiku (deo vladinog istraživačkog instituta). "Danas, oni koji žive u ruralnim oblastima ne troše."
Neki poljoprivrednici koji su dali svoju zemlju kažu da, kad se vrate kući, više nemaju svoje njive na kojima bi nešto gajili, pa tako ni prihoda. Većina njih i dalje je isključeno iz nacionalnih planova za penzije, pa vrši pritisak na rođake da im ih obezbede.
