Izvor: B92, 03.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Irska: Za banke 400 milijardi evra

Dablin/Ženeva/Brisel/Pariz -- Irska je usvojila zakon kojim se bankama u irskom vlasništvu obezbeđuje 400 milijardi evra garancija, kako bi se održalo poverenje u finansijski sistem zemlje.

Zakon, koji je već u najavi izazvao priliv gotovog novca iz Britanije u Irske banke, vlada je predložila u utorak, a parlament mu je dao "zeleno svetlo" posle celonoćne debate.

Zakon, kojim država garantuje za depozite i dugove šest banaka u irskom vlasništvu u naredne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dve godine, razgnevio je mnoge u susednoj Britaniji, gde su ga finansijski stručnjaci ocenili kao antikonkurentski i zatražili od Brisela da reaguje, pozivajući se na pravila o zabrani državne pomoći.

Londonski "Fajnenšel tajms" je u uvodniku optužio Dablin za "ekonomski nacionalizam", ocenjujući da bi zaštita koju država nudi irskim bankama mogla da destabilizuje druge finansijske institucije.

Pod takvim pritiskom, vlada u Dablinu je saopštila da će možda proširiti pomoć i na strane banke koje imaju filijale u Irskoj, ali će zahteve rešavati od slučaja do slučaja.

Banka Alstera, deo Kraljevske banke Škotske, britanska HBOS banka i Nacionalna irska banka (NIB), koja je u vlasništvu Danske banke, već su zatražile da budu uključene u šemu pomoći.

Fajnenšel tajms, kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom, izveštava da je britanski premijer kritikovao irsku vladu zbog odluke da garantuje sve štedne uloge i dugove svojih najvećih banaka.

Gordon Braun očigledno oseća strah da bi to, u trenutnoj atmosferi nesigurnosti, moglo da pokrene talas kapitala preko Irskog mora iz britanskih u irske banke.

Braun traži od Dablina da smesta zabrani agresivne reklamne kampanje irskih banaka u Britaniji i da ograniči stepen do kojeg mogu da se šire "sada verovatno najbezbednije finansijske institucije u Evropi".

EK spasava Hipo ril estejt

Evropska komisija usvojila je plan vredan 35 milijardi evra za spasavanje nemačkog zajmodavca Hipo ril estejt. Usvajanje plana ne znači da će mere pomoći za restrukturiranje biti i ubuduće odobravane, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Nemačka vlada i konzorcijum banaka će dati 35 milijardi evra kreditnih garancija Hipo ril estejtu, od čega 26,5 milijardi država a 8,5 milijardi banke. To je najveći plan za spasavanje banaka koji je ikada sproveden u Nemačkoj. Hipo Ril Estejt se suočava sa problemom likvidnosti od stečaja Liman Bradersa.

"Da su štediše ozbiljno zabrinute govori podatak da je poslednjih nekoliko dana u irskim bankama otvoren tri puta veći broj štednih računa nego obično", konstatuje Fajnenšel tajms.

Tajms piše da je ovaj jednostrani potez irske vlade, koji će po svemu sudeći ponoviti i Atina, manje više uništio sve izglede da Evropska unija usaaglasi zajednički odgovor na krizu.

Drugim rečima, piše list, mini-samit Evropske unije, koji je za subotu u Parizu sazvao francuski predsednik Nikolas Sarkozi upravo sa tim ciljem, propao je i pre nego što je počeo.

Evropska unija nije politička federacija sa adekvatnim budžetom da bi učinila isto što i Vašington, dakle otkupila loše kredite od banaka, a uz to nijedna evropska vlada neće upotrebiti novac svojih poreskih obveznika da spasi banke drugih država.

UBS ukida 2.000 radnih mesta

Švajcarska banka UBS će ukinuti 2.000 radnih mesta, mahom u poslovnim jedinicama u SAD i Velikoj Britaniji.

Prema rečima portparola banke Sabin Vizner, do delimičnog ukidanja radnih mesta doći će i u poslovnim jedinicama u Švajcarskoj i azijsko-pacifičkom regionu.

Kako se navodi u izveštaju banke, ukidanje radnih mesta smanjiće broj zaposlenih na 17.000 mesta do kraja ove godine, što je za 6.000 manje nego u trećem kvartalu 2007. godione.

Banka je, prema oceni analitičara, imala rizična ulaganja, što je dovelo do ukupnog finasijskog gubitka od 40 milijardi dolara u toku prošle godine.

Recesija francuske privrede

Recesija u drugom polugođu ove godine smanjiće privredni rast Francuske na 0,9 odsto u 2008. godini, prognozirao je Nacionalni institut za statistiku Francuske.

U izveštaju se navodi da "privredni rast u zoni evra jenjava" i da Francuska neće biti pošteđena negativnog uticaja finansijske krize.

Zavod je ocenio da je za sada prerano upotrebiti reč "recesija", ali bruto domaći proizvod Francuske nastaviće da opada i u trećem i četvrtom tromesečju za 0,1 odsto, nakon pada od 0,3 odsto u drugom tromesečju.

Prema uvreženoj definiciji, recesija je kada se bruto domaći proizvod smanjuje najmanje dva tromesečja uzastopno, a to se u Francuskoj prethodni put dogodilo na kraju 1992. godine i početkom 1993. godine i trajalo je dva tromesečja.

Zahvaljujući rastu u prvom semestru, privredni rast u 2008. biće 0,9 odsto, dok je 2007. godine iznosio 2,1 odsto, a 2006. godine 2,4 procenta.

Osnovni uzrok usporavanja privrede je pad kupovne moći domaćinstava za 0,4 odsto u drugom tromesečju. Kupovna moć će ove godine porasti za 0,7 odsto, a lani je rast iznosio 3,3 procenta.

Za kupovnu moć povoljno je blago smanjenje godišnje inflacije koja će u decembru biti 2,4 odsto zahvaljujući smanjenju cena nafte i namirnica, dok je u julu iznosila 3,6 procenata.

Na kupovnu moć posebno loše utiče slabo tržiše rada, posto će u drugom tromesečju biti ukinuto 52.000 radnih mesta, a stopa nezaposlenosti će porasti na 7,4 odsto.

Nastavak na B92...