Izvor: Politika, 13.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitorima profit važniji od podsticaja
Srbija nije SAD da može da pravi velike deficite i da fiskalno podstiče privredu. – Kad podsticaji premaše investiciju
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić već dugo je ubeđen da kad daju drugi, moramo i mi. I više nego oni, jer velikim i ozbiljnim investitorima treba platiti da dođu u Srbiju. I u to je očigledno uspeo da ubedi i kolege u ovoj i prethodnim vladama: u „meni” za strane ulagače upisani su i finansijski podsticaji iz budžeta.
Ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sigurno, biće i novih stimulansa i to sve do 2011, jer u kriznim vremenima bitka sa konkurentima postaje surovija, najavljuju iz srpske vlade.
Ali na pitanje dajemo li zaista više ili manje od drugih nema pouzdanog odgovora. Jer niko još nije sabrao koliko su prošle i prethodnih godine iznosila odricanja države Srbije u korist investitora, računajući i direktne isplate iz državne kase, ali i gubitak potencijalnih republičkih i lokalnih prihoda kroz poreske grantove, ulaganja u infrastrukturno opremanje lokacija, dodelu besplatnih placeva, oslobađanje plaćanja lokalnih taksa drugih dažbina... Istina, niko i nema obavezu da o tome vodi zbirnu evidenciju. Tako će biti sve dok se ne donese zakon o kontroli državne pomoći po kome bi se formirala i baza podataka u kojoj bi se našao svaki dinar pomoći isplaćen iz državnih kasa, ali i ocenjivalo da li se, u svakom pojedinačnom slučaju, time narušava konkurencija.
Ekonomisti i deo investitorske javnosti ne poriču da su podsticaje kao mamac za strane investitore u velikim količinama koristili tranzicioni šampioni sa najvećim investicionim učinkom, poput Češke, Mađarske i Slovačke i naši konkurenti po lokaciji – Rumunija i Bugarska u godinama kad su dostigle svoj plafon. Međutim, na pitanje da li direktni podsticaji iz državne kaseu kriznim vremenima, pozivaju na realnost:
– Bilo bi lepo kad bi Srbija mogla da proširi lepezu tih podsticaja, ali se u to ne treba preterano pouzdati. Srbiji je istina potreban strani kapital, ali i fiskalno stezanje. Ne sme da ima preveliki deficit, jer ga ne može finansirati, mora da smanji potrošnju da bi smanjila uvoz i pred takvim zahtevima nema velikog prostora za fiskalne podsticaje. Srbija nije SAD da može da pravi velike deficite i da fiskalno podstiče privredu – upozorava Laza Kekić iz „Ekonomist intelidžens junita”.
Za profesora ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu Borisa Begovića – nema dileme:
– Ne i nikako. Iz tri i više razloga. Prvo, u državnoj kasi je novac poreskih obveznika, koji su mnogo siromašniji nego investitori, pa se ovakvim podsticajima narušava elementarno pravilo pravednosti prisilne preraspodele dohotka – oduzima se siromašnima da bi se dalo bogatima. Drugo, podsticaji investitora su neminovno zasnovani na arbitrarnosti – državni zvaničnici biraju ko će koliko podsticaja da dobije, pa ta arbitrarnost stvara ne samo mogućnost za netransparentne odluke, već se stvara i distorzija na tržištu. I treće, ni oni investitori kojima je u izgledu da prime relativno veliki iznos subvencija nisu previše srećni, budući da znaju da tu, a možda i veću sumu mogu da prime i njihovi konkurenti, pa se uzdržavaju od poslova u tako nepredvidljivim uslovima – obrazlaže Begović.
On ukazuje i na apsurd. Jedan investitor mu je priznao da je od države primio veće subvencije nego što su bili njegovi ukupni investicioni troškovi.
Predstavnici ekonomskih vlasti, međutim, računaju da bi usmeravanjem podsticaja u izvozne grane „rešavali i problem nedovoljnog izvoza i platnobilansnog deficita”.
– Kakva zamena teze! Ti problemi se rešavaju određenim ekonomskim politikama, pre svega politikom kursa, i institucionalnim reformama kojima se umanjuju barijere ulasku novih preduzeća, a ne industrijskom politikom zasnovanom na arbitrarnom izboru „šampiona” koje treba podržavati – isključiv je Begović.
On sugeriše da je bolje je da se vlasti usmere na stvaranje za investitore povoljnog institucionalnog okvira, zasnovanog na dobrim zakonima i ostalim propisima i na doslednom, nepristrasnom i efikasnom sprovođenju tih zakona.
Ako je po ne baš direktnom odgovoru Dejana Cvetkovića, predsednika Američke privredne komore u Srbiji,podsticaji nisu presudni i za investitore. Kad vagaju između podsticaja i okruženja u koje ulažu, pre odu tamo gde u startu niko ništa ne plaća, ali pruža sigurnost da će se investicija sama isplatiti i da će moći da maksimiziraju profit.
Ako država obezbedi sigurniji pravni milje, kroz usklađivanje domaćih sa evropskim zakonima i ukidanje postojećih zakonskih cenzusa i restrikcija, obezbedila bi se pravna sigurnost za dugoročna ulaganja stranih investitora, uz potpuno poštovanje principa i pravila slobodne tržišne utakmice i izjednačavanje tretmana domaćih i stranih investitora. Od ključne važnosti je da se ne šalju zbunjujući signali, da se dogovori sa stranim investitorima poštuju – zaključuje Cvetković.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 14/02/2009]
