Izvor: Politika, 01.Jan.2011, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitori se vraćaju
Ako imate efikasnog državnog revizora njegov rad može dosta toga dobrog da donese ekonomiji.– Nije stvar u tome da nađete nepravilnosti ili prevare, već da se postignu uštede, efikasnost, transparentnost. – Lokalne kompanije danas su mnogo solidnije
Srbija će prebroditi krizu bolje od ostalih zemalja u regionu, ona jeste potencijalni „tigar jugoistočne Evrope” i ima solidnu osnovu za dalji razvoj. To tvrdi Emanuel Kenig, prvi čovek revizorsko-konsultantske kuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Prajsvoterhauskupers”, svetske revizorske kuće koja posluje u preko 150 zemalja u intervjuu za naš list. On ocenjuje da je bankarski sektor jak, da je nivo duga razuman u odnosu na ostale zemlje iz regiona i da su strane investicije manje pale nego drugima. „Imate političku stabilnost u krizi što nije slučaj sa Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom. Strani investitori se vraćaju…”
Da li traže savet od Vas?
U odnosu na 2008. i 2009. godinu više investitora se raspituje i to je jasan znak oporavka i da se kompanije spremaju za ponovno investiranje. Srbija će imati koristi od globalnog oporavka. Lokalne kompanije su pogođene krizom, međutim pozitivna strana je da su morale da se restrukturiraju, reorganizuju, smanje troškove i danas su mnogo solidnije. Mi koji ovde poslujemo pažljivo pratimo tržište i vidimo da je rast razuman.
Za koliko kompanija radite revizorske izveštaje u Srbiji?
Oko 300 kompanija, uglavnom stranih.
Za koliko domaćih?
Naše poslovanje je 60 odsto revizorski posao, a 40 odsto savetodavne usluge. Ne radimo reviziju ni za jednu srpsku kompaniju. Nekoliko razloga je za to, ali uglavnom su vezani za cenu koštanja naših usluga i to kako se doživljavaju naše usluge. Ali savetujemo lokalne kompanije kako da se reorganizuju, oko finansijskih izveštaja, upravljanja, međunarodnih standarda i radimo za prestižne kompanije u Srbiji.
Zar nije prednost za domaću kompaniju da neko sa strane vidi da joj neko poput Vas radi revizorski izveštaj?
Da, ali sve je stvar novca, kao kada birate da li ćete kupiti „dačiju” ili „reno”, računate plus i minus. Naš kvalitet nije jevtin. Mi moramo da investiramo u obuku naših ljudi, od 2001. godine uložili smo dva miliona evra.
Koliko koštaju revizorske usluge?
Teško je reći, zavisi od toga koliko je složena i velika kompanija.
Da li je bilo poziva da radite za javni sektor u Srbiji?
Učestvovali smo na nekim tenderima, ali zbog cene usluga nismo bili uspešni. Provizije su niske što nije dobro za revizorske kompanije. Naša strategija nije da radimo sve. Državne kompanije su velike, iz vrlo specifičnih oblasti kao što su telekomunikacije, energetika. Ovde imamo 150 stručnjaka, a za takve kompanije nam trebaju posebni stručnjaci koje ne možete naći u Srbiji. Takve ljude moramo da dovedemo iz naših drugih kompanija. To košta, a ne možemo da naplatimo. U Rumuniji smo, na primer, radili reviziju za mnoge državne kompanije. Međutim, njihova vlada je dobila od međunarodnih finansijskih organizacija novac za to. Razumem da kompanije u Srbiji nemaju para, ali postoje načini da se novac za revizore nađe.
Mislite li da i u Srbiji može da se primeni sličan recept?
Da. Ako postoji jasna strategija da se unapredi korporativno upravljanje, kvalitet finansijskih izveštaja, da se reorganizuju veliki državni sistemi, znači kaže se trebaju nam međunarodni stručnjaci i hajde da nađemo pare da ih platimo.
Da li ste upoznati s radom državnog revizora u Srbiji i kako to ocenjujete?
Ako imate efikasnog državnog revizora njegov rad može dosta toga dobrog da donese ekonomiji. Nije stvar u tome da nađete nepravilnosti ili prevare, već da se postignu uštede, efikasnost, transparentnost. Za državu je važno da ima efikasno revizorsko telo koliko su i privatne revizorske kompanije kakva je naša. Ali, ne možete raditi bez resursa, sa malim budžetom, bez investicija.
Da li ste kao revizorska kompanija radili za kompanije u privatizaciji?
U Srbiji smo deset godina i do sada smo više radili s investitorima u privatizaciji, s njihove strane. Čujem kritike na račun privatizacije. Kao, „US Stil” je dobio železaru za džabe. Ali oni su uložili 250 miliona dolara, dali su mnogo lokalnoj zajednici samo po osnovu toga što su počeli da plaćaju porez koji firma nikada nije plaćala, smanjili su zagađenost…„Fijat” je velika investicija koja može zaposliti mnoge dobavljače. Najbolje kompanije su danas još efikasnije, transparentno rade, plaćaju poreze.
Kako ocenjujete poreske namete u Srbiji?
Ovde se može poslovati, ali se dešava da kad vladi ustreba novac povećava poreze tu i tamo, kao sada sa akcizama na cigarete. Menjanje uslova nije dobro za poslovanje. Pokušajte da povećate naplatu poreza i uštede za državu će biti veće i neće morati da poseže za povećanjem poreza.
Jovana Rabrenović
----------------------------------------------
Ne prodavati Telekom zbog cene, već investicija
Telekom je dobra kompanija, ali konkurencija dolazi. Ukoliko ne dobije velikog investitora posustaće i zato mu treba finansijska injekcija. Treba biti oprezan s privatizacijom i ne gledati samo cenu, jer ćete dobiti novog vlasnika koji će u startu platiti nešto više, ali će ostaviti kompaniju da spava. Pogledajte šta se desilo u Bugarskoj. Zato treba napraviti sistem prodaje u kome su investicije važnije od cene.
objavljeno: 02.01.2011.
