Izvor: B92, Tanjug, 24.Nov.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitori se povlače iz Evrope
Njujork -- Zemlje istočne i centralne Evrope zbog narastajućih dugova da gube poziciju najpovoljnijeg regiona za investiranje na Starom kontinentu, tvrde analitičari.
"Svet se izvlači iz ponora, ali istočna Evropa još treba da smanji postojeće visoke dugove i biće potrebno duže vreme da se oslobodi dužničkog bremena", ocenio je ekspert Tim Haf iz kalifornijske kompanije "Pasifik investment menadžment", filijale nemačke osiguravajuće kuće "Alijans".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Haf smatra da su pojedini investitori verovatno potcenili mogućnost slabljenja hartija od vrednosti i novčanih jednica u regionu centralne i istočne Evrope.
Vrednosne hartije zemalja istočne i centralne Evrope izražene u dolarima bi ove godine trebalo da donesu ukupan profit od 50 odsto, prenosi agencija Blumberg.
Slovačka, Poljska, Bugarska i Češka bile su, prema oceni stručnjaka, medju sedam zemalja sa najvećim porastom kreditnih rizika. Narastajući javni deficit primorao je neke članice Evropske unije iz istočne Evrope, uključujući Poljsku i Letoniju, da odlože rokove za uvodjenje evra.
Rumunija i Madjarska su morale da skrešu budžetske troškove kako bi ispunile zahteve za dobijanje zajmova od po 20 milijardi evra (30 milijardi dolara) za finansiranje svojih deficita tekućih plaćanja i budžeta.
Istočnoevropske članice EU su pre 20 godina napustile socijalizam i prihvatile praksu slobodnog tržišta sa ambicijama da dostignu životni standard zapadnih zemalja, što je u proteklom razdoblju dovelo do dvocifrenog jačanja njihovih privreda, navodi Blumberg.
Zemlje istočne Evrope sada, medjutim, zavise od spoljne finansijske pomoći u ukupnoj vrednosti od 100 milijardi dolara. Uglavnom je reč o zajmovima od Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
Evropska komisija procenjuje da će javni dug Madjarske premašiti 75 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje u naredne tri godine, dok će isti dug Poljske narasti na 61 procenat BDP u 2011.
Komisija je budžetski deficit Letonije projektovala na 12,3 odsto BDP u 2010, a Poljske na 7,5 procenata od ostvarenog BDP u idućoj godini.
"Malo je verovatno da se privredni rast tih zemalja oporavi do nivoa koji je beležen pre izbijanja globalne finansijske krize", ocenio je glavni ekonomista za Evropu, Bliski istok i Afriku u "Dojče banci" u Londonu Arend Kaptejn.
