Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 28.Feb.2010, 07:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitori kažnjavaju tajanstvene
BEOGRAD-Direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta izjavio je da će buduća tražnja za akcijama na berzi u mnogome zavisiti od objavljivanja finansijskih i poslovnih rezultata preduzeća iz 2009. godine, početkom marta, ali i otvorenosti firmi prema investitorima.
- Berza očekuje da privredna društva poštuju odredbe zakona o rokovima objavljivanja finansijskih izveštaja početkom marta. Sa druge strane, predstoji i osluškivanje događaja u makroekonomskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sferi i političkih signala. Sve to bi zajedno trebalo da kreira određeni "miks" očekivanog trgovanja. Investitori kažnjavaju kompanije koje ne komuniciraju sa njima i ne obaveštavaju ih pravovremeno o finansijskim i svim drugim poslovnim rezultatima - rekao je Krneta.
Prema njegovim rečima, od početka godine na berzi je zabeležen nastavak trenda sa kojim smo završili prethodnu 2009. godini i ohrabrujuće je što postoji blagi uzlazni trend vrednosti vodećih indeksa.
-Vrednost indeksa Belex 15 povećan je od početka 2010. godine za oko sedam odsto. Likvidnost akcije je osnovni kriterijum u pogledu donošenja investicionih odluka. Alternative investitora su i dalje fokusirane na sektor hartija od vrednosti, kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i prema onima firmama koje spadaju u grupu 15 najboljih kompanija na listingu berze - rekao je Krneta.
On je dodao da tržište očekuje dužničke hartije od vrednosti, pre svega korporativne i municipalne obveznice, ali i državne hartije od vrednosti.
Krneta se osvrnuo i na trgovanje u protekloj sedmici ističući da se ono ni po čemu ne izdvaja u odnosu na prethodni period.
-U prva četiri dana ove sedmice vrednost prometa iznosila je nešto preko dva miliona evra. To je negde preko pola miliona evra dnevno u prva četiri dana ove sedmice- rekao je Krneta.
On je naveo da se Beogradska berza u odnosu na iste takve institucije u zemljama bivše Jugoslavije, u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Ausriji i Grčkoj, nalazi u gornjoj polovini po svojim perfomansama.
- Taj podatak još ne govori da je tržište stalo čvrsto "na dve noge" i ono traži još uvek čvrsto uporište u investitorskoj bazi. Ovo potvrđuju i podaci koji dolaze iz samog trgovanja. U 2010. godini prosečna vrednost dnevnog prometa iznosi manje od milion evra dnevno što ukazuje na to da je likvidmost i dalje krhka i da naše tržište traži nove investicije - ukazao je Krneta.
Prema njegovim rečima, postalo je "apsolutno jasno da na srpskom finansijskom tržištu nedostaje ponuda kvalitetnih hartija od vrednosti", pre svega akcija velikih javnih preduzeća.
Na pitanje da li su rađene procene u kom procentu bi se povećao obim prometa na berzi kada bi počela trgovina akcijama državnih kompanija, Krneta je odgovorio potvrdno i naglasio da tu postoji niz scenarija.
-Kada je finansijsko tržište u pitanju, postoji dramatično veliki niz specifičnosti, i to je ono što odbija dolazak investitora. Jedna od tih specifičnosti su upravo proračuni i kalkulacije sa njihove strane, u kom pravcu se može odvijati trgovanje akcijama kompanija koje imaju bezmalo pet miliona akcionara - objasnio je Krneta.
Prema njegovim rečima, to znači da postoji "pet miliona onih koji bi po slovu zakona mogli i trebalo da utiču na poslovnu politiku kompanije", a imajući u vidu i njihovu nedovoljnu edukovanost u akcionarstvu, teško je pretpostaviti kakva će biti odluka investitora.
- Pitanje koje se postavlja da li će za te akcije postojati tražnja, a drugo pitanje je i po kojim cenama će postojati tražnja i da li će akcionari želeti da prodaju svoje akcije - ocenio je Krneta.
On je dodao da ne vidi da postoji veliki interes bivših zaposlenih i penzionera u NIS-u, da trguju akcijama i da ako je ceniti po takvom stavu "moguće je očekivati mnogo složenije tržišne utakmice".
