Izvor: Politika, 11.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investiraju samo u snovima
Privrednici pitanje o ulaganjima doživljavaju kao provokaciju, jer su se prezadužili. – Investicije moguće samo uz pomoć države
Kopaonik – U šta bi uložili novac da kojim slučajem dobiju na lotu, pitao je preksinoć Toplica Spasojević, domaćin Biznis foruma, aktuelne i bivše ministre. Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, priznao je da bi investirao u obrazovanje, dok je Aleksandar Vlahović, suvlasnik „Eki investmenta”, otkrio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da profit leži u novim tehnologijama.
– Mislim da sam u prethodnom periodu pokazao da i te kako znam pametno da investiram, ali su me zbog toga mnogo prozivali. Pitajte me to kad izađem iz vlade – našalio se Božidar Đelić, potpredsednik vlade, aludirajući na akcije Meridijan banke zbog kojih su mu politički protivnici spočitavali da je zaradio 11 miliona evra.
I njegov kolega Mlađan Dinkić izazvao je gromoglasan smeh u publici.
– Kupio bih akcije „Srbijagasa” jer je to siguran način da postanete vlasnik velikog broja preduzeća u Srbiji – kazao je nadležni ministar.
Slično pitanje postavili smo i privrednicima, učesnicima Biznis foruma na Kopaoniku. Sudeći po odgovorima, njima nije bilo do šale. Pitanje da li ulažu, više su shvatali kao provokaciju, jer se većina njih preinvestirala u prethodnom periodu. O mukama krupnih kapitalista možda najbolje svedoči izjava Zorana Drakulića, koji je učesnicima Biznis foruma priznao da noćima ne spava, jer je on, kao i većina njegovih kolega, zadužen do guše.
– Ja bar s tim nemam problema. Mirno spavam – našalio se Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave gornjomilanovačkog „Metalca”. – Njihov problem je to što su preduzeća kupovali uz pomoć kredita, a zatim i opremu modernizovali uz podršku banaka. Sada ih kolju kursne razlike – uveren je Vukadinović.
Bez obzira na to što ga nesanica ne muči, Vukadinović priznaje da o ulaganju u ovom trenutku razmišlja samo u snovima.
– Nije mi novac toliki problem, koliko su problem uslovi. Dugoročno ulaganje zahteva stabilan kurs i nisku inflaciju. Ako vam svake godine kursne razlike otkinu po najmanje 10 odsto profita i kad na to dodate kamatu i glavnicu jasno je da ne postoji formula po kojoj se ulaganje isplati. „Metalac” je, na primer, prošle godine uložio sedam miliona evra u fabriku bojlera koja radi uglavnom za građevinarstvo. Taj sektor je stao i mi sada imamo ogroman problem da povratimo uloženo – kaže Vukadinović i dodaje da se više uzda u strane investitore, jer smatra da oni imaju više potencijala.
Dodaje da država može da podrži investiranje u poljoprivredu tako što će seljacima garantovati određenu cenu za slučaj da ne prodaju robu.
– Ovako ratari gledaju u bob da vide šta će biti isplativo ove jeseni – napominje Vukadinović.
Iako su muke Zorana Drakulića čuli svi učesnici foruma, on ih je za „Politiku” dodatno objasnio. Smatra da u ovo vreme može da se investira, ali samo uz podršku države:
– Mi ćemo da investiramo nešto para koje smo dobili od Evropske banke za obnovu i razvoj, ali je to malo i daleko ispod zacrtanog investicionog plana.
Rade Pribićević iz „Dunav hrana grupe” takođe smatra da privatni sektor nema para za ulaganje, a kako sada stvari stoje, bankarskom sektoru se više isplati da novac ulaže u državne hartije od vrednosti, nego da kreditno podrži privredu.
Uslovi po kojima investicioni krediti mogu da se dobiju su vrlo nepovoljni. Veliki deo privrede se sada bavi preživljavanjem, jer je nelikvidnost na tržištu velika. Moguć je scenario u kojima i dobre kompanije sopstveni dužnici uvlače u krizu.
– U Koncernu „Bambi-Banat” mi ćemo, na primer, ulagati u proizvodnju bele čokolade, ali je to veoma skupo i nedovoljno. Svi smo opterećeni velikom količinom kredita koje smo uzeli u prethodnih nekoliko godina koje sada ne vraćamo, nego se trudimo da ih reprogramiramo. Kompanijama koje bolje stoje to polazi za rukom. Zato su uslovi za investicionu aktivnost veoma loši – smatra Pribićević.
Aleksandar Vlahović, suvlasnik „Eki investmenta”, ističe da se sredstva nalaze u bankarskom sektoru, koji vrlo nerado kreditira privredu, ali rado posluje sa državom.
– Niko ne može da zasniva investicije samo na sopstvenim sredstvima. Bilo bi dobro da država umesto nedovoljnog subvencionisanja kamatnih stopa, koje neće dovoljno motivisati banke, svoju aktivnost preseli u realni sektor, ojača Garancijski fond i na taj način podrži projekte privatnog sektora. Država bi zauzvrat dobila kapital u tim preduzećima – kazao je Vlahović.
I Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, istakao je na Kopaoniku da nije bio kenzijanac, odnosno zagovornik teorije da država pomaže privredu, ali da ga je sadašnja krizna situacija naterala da to postane. „Glavu moram da koncentrišem na 2010. godinu”, priznao je ministar.
Sličan stav zastupao je i Aleksandar Vlahović:
– Normalno je da država sada investira i ona mora da bude glavni akcelerator ekonomske aktivnosti u situaciji kada se privreda oporavlja.
Znači i vi ste kenzijanac, pitali smo bivšeg ministra za privatizaciju.
– Nisam kenzijanac, ali to su činjenice – odgovara Vlahović.
Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, kaže da ne postoji tražnja za investicionim kreditima:
– Nadamo se da će se povećati u periodu oporavka. Kompanije su trenutno uzdržane. Tako da kada se priča o investicijama, pretežno se misli na državna ulaganja. Oči su uprte u državu i ona će imati veliku ulogu da pokrene investicioni ciklus – složio se još jedan bivši ministar sa Vlahovićem i Dinkićem.
A. Nikolić
[objavljeno: 12/03/2010]
