Izvor: Politika, 26.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investicioni privredni kvasac
U najboljem slučaju do 2012. godine možemo da očekujemo ekonomski rast od šest odsto. – Dogodine nas očekuje blagi rast potrošnje domaćinstva, ali i slabljenje dinara
Ekonomski rast će dogodine biti uslovljen prilivom stranih direktnih investicija, poruka je koju je juče stručna javnost sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu poslala kreatorima privredne politike. Gotovo da identično izgleda ekonomski portret sledeće godine slikan četkicama dve grupe stručnjaka, okupljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i „Kvartalni monitor”. Na jučerašnjoj tradicionalnoj decembarskoj konferenciji u organizaciji Naučnog društva ekonomista prognoze za 2010. godinu gotovo da su se poklopile.
Tako je ocenjeno da je zbog nereformisanog javnog sektora najveće učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što se u našoj zemlji proizvede za godinu dana, pre krize su imale usluge, zato je njegova struktura sada nepovoljna.
– Da bi se taj problem rešio neophodno je u narednom periodu podići ukupan nivo investicija. Njihova struktura se mora menjati tako da se promeni i struktura BDP-a – upozorio je Stojan Stamenković, urednik „MAT-a”.
Prema njegovoj proceni, više neće moći da funkcioniše model ravnoteže u kome potrošnja raste brže od BDP-a. Efikasna i izvozno orijentisana privreda preduslov su novog modela ravnoteže i rasta, dodaje Stamenković.
Oporavak će u narednim godinama biti izvestan, ali spor. Pod uslovom da investicije dogodine nadoknade ovogodišnji pad i od 2011. godine počnu da rastu po prosečnoj stopi od 15 odsto. Samo u tom slučaju možemo da budemo svedoci optimističnog scenarija po kome će 2012. godine privredni rast biti šest odsto. U najgoroj varijanti, ekonomski rast će u istom periodu biti tri, umesto šest odsto. Potrošnja će u optimističnom scenariju, izračunali su stručnjaci MAT-a, dogodine moći skromno da poraste za 3,5 odsto.
– I to se prvenstveno odnosi na potrošnju domaćinstva, pod uslovom da država i dalje bude štedljiva i skromna – objasnio je Vladimir Vučković MAT-ove računice.
Inače, u optimističnoj verziji scenarija ekonomisti okupljeni oko ovog biltena predviđaju prosečnu inflaciju od 5,8 odsto, ali i slabljenje dinara. Nacionalna valuta bi dogodine trebalo da pređe takozvanu psihološku granicu od 100 dinara za evro. Za Stojana Stamenkovića polemika guvernera i privrednika zapravo se svodi na izbor Narodne banke da li da zaštiti interese neopreznih velikih dužnika ili obaranjem referentne kamatne stope, koja za posledicu ima slabljenje dinara, štiti buduće investitore.
Viceguverner Bojan Marković objasnio je prisutnima kakve negativne posledice bi privredi Srbije donelo zadržavanje kursa na bilo kom nivou. Najbolji odgovor na to pitanje, istakao je, daju nam primeri dugih zemalja koje imaju fiksni kurs a u kojima je nezaposlenost posle krize duplirana.
– Plivajući devizni kurs je automatski stabilizator privrednih ciklusa – kazao je Marković.
On je naveo da trošenje deviznih rezervi za odbranu nacionalne valute zahteva velika sredstva a cilj je gotovo nemoguće postići.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
„Nije šija nego vrat”
Pitali smo viceguvernera zašto Narodna banka Srbije sama otvara polemiku o fiksnom kursu kad niko od privrednika koji poslednjih nedelja negoduju od guvernera to nije ni tražio. Kod pojedinih prisutnih ekonomista izazvala je podsmeh naša konstatacija da je poslovni svet insistirao na predvidljivosti plivajućeg kursa i zahtevao od centralne banke da instrumentima koje već ima, dinar brani preventivno, a ne posledično. Iz publike su se tako čuli i komentari: „Nije šija, nego vrat”.
– Vrlo je važno da definišemo šta je prava tema – kazao je okupljenima Marković odgovarajući na pitanje. – Narodna banka može svojim intervencijama samo da spreči prevelike dnevne oscilacije, a ne da određuje trend ili nivo do koga dinar može da se kreće. Ako bismo garantovali okvir i istovremeno plaćali kamatu na emitovanje državnih hartija od vrednosti time bismo nekome garantovali i prihod. To otvara prostor za špekulacije.
-----------------------------------------------------------
Poreske dileme
Vladimir Vučković iz MAT-a sumnja da će dogodine realan rast prihoda od PDV-a biti 3,3 odsto.
– Ovo blago pomeranje zasnovano je na osnovu rasta PDV-a na robu iz uvoza za 4,2 procenta. Mi smo na tu cifru stavili znak pitanja jer sumnjamo da će dogodine ukupna vrednost uvoza porasti za bezmalo pet odsto – kazao je Vučković.
Sa druge strane, profesor Milojko Arsić, smatra da je procenau budžetu o očekivanim prihodima prilično konzervativna.
-----------------------------------------------------------
Neumesni optimizam
Prilično je neuobičajeno da i pre nego što je budžet počeo da se primenjuje državni zvaničnici izlaze sa prognozom da je moguće da će plate i penzije biti veće, naveo je Milojko Arsić, osvrćući se na prekjučerašnju najavu ministra Mlađana Dinkića.
– Čak i ako ekonomski rast bude veći od 1,5 odsto, što je prognoza Međunarodnog monetarnog fonda, onda ga ne treba potrošiti na plate i penzije, na koje se sada troši pola budžetskih sredstava, već na investicije – uveren je Arsić.
[objavljeno: 27/12/2009]
