Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jun.2018, 14:00

Intervju Nebojša Atanacković: Država treba da smanji namete na dizel


					Intervju Nebojša Atanacković: Država treba da smanji namete na dizel

Nebojša Atanacković, predsednik Nadzornog odbora kompanije Nafta A.D. i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da država treba da interveniše zbog konstantnih poskupljenja goriva, i to pre svega da smanji namete na dizel kako bi rasteretila poljoprivredu i transportna preduzeća, a takođe da razmotri i smanjenje dažbina na druge derivate kako ne bi došlo do pada prometa, a samim tim i priliva novca u budžet. Dodaje da je trebalo reagovati i na samu najavu protesta. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<

Zbog konstantnog višemesečnog rasta cene nafte na svetskom tržištu, cene stalno rastu i kod nas. S jedne strane, imamo Udruženje naftnih kompanija Srbije koje poziva Vladu da smanji namete jer su među najvećim u regionu, kao i istovetne zahteve građana koji ovih dana protestuju zbog skupog goriva. Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ime Vlade odgovara da se razmišlja o smanjenju akcize na dizel zbog poljoprivrednika, ali da distributeri ionako imaju visoke marže na benzin i da oni treba da podnesu taj teret. Ko je u pravu?

Mislim da su marže u velikoj meri već smanjene. Ne mogu da govorim u ime drugih kompanija, ali u okviru svoje kompanije imam jednu benzinsku pumpu, koja je praktično došla do granice tih marži. Njih diktira konkurencija, a ona je značajna jer ima mnogo benzinskih pumpi različitih kompanija, tako da se one već takmiče ko će ponuditi bolju cenu i mislim da tu više nema značajne mogućnosti da se smanji maloprodajna cena. Činjenica je, međutim, da smo u ovu situaciju dospeli zato što su povećane berzanske cene nafte, i to je u celom svetu. Jedna od naših specifičnosti, ali ne u potpunosti jer i druge zemlje imaju slična rešenja, jeste da je poresko opterećenje isto kada je reč o dizelu i kada je reč o benzinu. Činjenica je da je benzina mnogo više u toni nego dizela, onda ispada da pri istim ili sličnim akcizama dizel postaje skuplji od benzina. To ne bi toliko smetalo da dizel istovremeno ne predstavlja značajan deo potrebe privrede jer, što je dizel skuplji, to je viša cena transporta kao i drugih inputa u nekim tehnološkim procesima. Zbog toga se mnoge zemlje odlučuju na to da značajno smanje poresko opterećenje na dizel, ne bi li to olakšalo funkcionisanje privrede. Kada je reč o benzinu, gledajući zemlje u okruženju, mi se nalazimo negde na sredini, nismo ni najskuplji ni najjeftiniji, ali kada je reč o dizelu, tu smo na samom vrhu.

Ako znamo da su zahvatanja države od cene benzina 54,3 odsto, kolike su onda marže?

U velikoj meri to zavisi od velikoprodajne cene po kojoj se nabavlja gorivo. Kod onih velikih sigurno je da na količine imaju značajnije niže nabavne cene i mogućnost da na maloprodajnu cenu marža bude veća. Marže su kod srednjih nabavnih cena bile negde oko desetak dinara, a sada su pale na pet dinara. Mislim da je u većini slučajeva, a naročito kod pumpi koje nemaju veliki promet, to neka donja granica. Jer, na 150 dinara dobit od pet dinara je zaista mala. Uz to, imamo značajno opterećenje od banaka. Kada se kupuje karticama ispada da pola zarade od pet dinara ide bankama. Tako da sa strane marži nema mnogo prostora za smanjenje cena. Sa druge strane, države su formirale svoje budžete i godinama se drže te šeme. Mnogi smatraju da je bolje kroz gorivo opteretiti one koji već imaju dovoljno novca da kupuju derivate, a da onda taj novac ide u budžet i da se koristi za neke socijalne programe.

Možemo li da dođemo u situaciju da se, i pored visoke akcize, u budžet realno slije manje para, odnosno da ćemo kao tranzitna zemlja puniti budžete susednih zemalja jer smo skuplji od njih?

To je tačno. Ne samo na ovom primeru, vidi se da treba napraviti dobar balans. Kažu da su neki dobri trgovci, poput Jevreja, utvrdili da je mnogo bolje imati nisku cenu s velikim prometom nego visoku cenu s malim prometom. U ovom slučaju treba napraviti neki optimum, a to je cela veština. Činjenica je da mi u pograničnim oblastima s Makedonijom i BiH imamo zatvorene pumpe. Znači niko iz tih krajeva ne kupuje derivate na tim pumpama nego prelaze granicu i tamo nabavljaju gorivo. Na sličan način ponašaju se i vozači u tranzitu, posebno vozači kamiona koji kupuju gorivo pre Srbije i posle Srbije jer im je to neuporedivo isplativije. Sa druge strane, imamo situaciju da se javlja i šverc, i to ne samo u pograničnim oblastima jer se isplati otići i napuniti rezervoar i usput poneki kanister, a sigurno je da ima i onih koji to rade na veliko.

Poslednji put država je smanjivala akcize 2012. godine nekoliko meseci, a jedan od argumenata bio je upravo smanjenje prometa, odnosno manji priliv u državnu kasu.

Ukoliko bi se cena sirove nafte vratila na sedamdesetak dolara po barelu, tada ne bi trebalo nešto naročito reagovati, ali treba razmišljati da transport, poljoprivreda i druge oblasti privrede dobiju stimulans kroz smanjivanje cene dizela, kao što se radi u drugim zemljama. Uzmimo primer Grčke koji može da bude poučan. U Grčkoj je benzin izuzetno skup, a dizel je čak jeftiniji nego kod nas, dok je proizvodna cena i benzina i dizela ista i u našoj i u grčkim rafinerijama. Oni su našli računicu da im se jeftin dizel više isplati jer kroz rast privrede i povećanje prometa dizela nadomeste ono što su izgubili kroz velike poreske namete na benzin.

U nekim zemljama transportna preduzeća imaju pravo na povraćaj akciza. Da li je to jedno od rešenja?

Bilo je nekoliko pokušaja. Zatim subvencionisanje cene goriva za poljoprivrednike u vreme setve i žetva. To su mere koje mogu donekle da ublaže problem.

Znači visoka cena benzina nije samo problem vozača već se tiče svih građana?

Građani su izuzetno osetljivi na cenu goriva jer su mnogi vozači. Jasno je da su, međutim, i transportna preduzeća u velikim problemima jer je gorivo kod njih velika stavka u ukupnim troškovima. Interesantno je da sa protestima u Srbiji istovremeno postoje i protesti u BiH, a mi bi trebalo da budemo srećni da je kod nas cena goriva kao u BiH. Javljaju se čak i protesti u Rusiji, koja je jedan od najvećih proizvođača nafte i derivata.

Hoće li Vlada na kraju biti primorana da smanji dažbine koje ubire od goriva?

Teško je to reći. Mislim da ona na to neće biti primorana protestima. Već nagoveštaj protesta trebalo je da bude signal da bi možda trebalo menjati, ali nije. Sada imamo situaciju da baš zbog toga protesta Vlada kaže: “Ako ćemo sada da popustimo pred protestima, onda to neće biti dobro za sutra, za neke druge situacije”. Mislim, međutim, da i u Vladi znaju ono što mi sada govorimo, a to je da smanjenje akcize na dizel ne bi uticalo na smanjenje prihoda budžeta. Uostalom, ovim rastom cena budžet je već dobio nešto više sredstava nego što je planirano jer kada poraste ukupna cena, onda je i prihod od PDV-a veći. Recimo, ako je cena 140 dinara, onda PDV iznosi 28 dinara, a ako je 160, onda je PDV 32 dinara. Tako da bi smanjenje akcize, jer PDV ne može da se smanji, uticalo to da budžet dobije onoliko sredstava koliko je planirano. a ne više od toga. U svakom slučaju, treba da se reaguje na vreme.

Pogledajte intervju ---

Nastavak na NoviMagazin.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NoviMagazin.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NoviMagazin.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.