Izvor: B92, 10.Okt.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervencija ojačala dinar
Beograd -- Za 1 evro danas je potrebno manje od 80 dinara zahvaljujući jučerašnjoj intervenciji NBS koja je prodala 30 miliona evra kako bi ojačala domaću valutu.
Neki ekonomisti smatraju da zaustavljanje slabljenja dinara zavisi od razvoja svetske krize. Guverner Narodne Banke Radovan Jelašić objasnio je na Odboru za finansije da je finansijski sistem Srbije stabilan, da su banke bezbedne, a da će kriza uticati na obim i cenu kredita.
Nakon paničnih prognoza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opozicionih stranaka o posledicama svetske krize na ekonomiju Srbije, guverner Jelašić je i skupštinskom odobru za finansije predočio da finansijski sistem u Srbiji nije ugrožen.
"Računica je prilično jednostavna - sa 30. 9. 2008. godine struktura deviznih rezervi je 9,7 milijardi evra. Ako od toga oduzmete 40 odsto na 5,7 milijardi, ostaje vam 7,4 i trenutno država na svome računu kod nas ima oko 350 do 400 miliona evra”, objasnio je Jelašić.
Jelašić kaže da 28 od ukupno 35 banaka u Srbiji neće povećavati kamate na već odobrene kredite, dok preostalih sedam banaka još uvek razmišlja da li da preduzme sličnu meru.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin kaže da i Vlada čini sve da sačuva stabilnost srpske privrede.
"Pratimo trenutno stanje na svetskom finansijskom tržištu i možemo da kažemo da za sada Srbija nije ugrožena. Ono što moramo da napomenemo da i Narodna banka i Ministarstvo finansija preduzimaju sve korake da poremećaji koji su uzdrmali finansijsko tržište, tržište nekretnina i šire, ni na koji način se ne odraze na poslovanje niti banaka, niti da izazovu nestabilnost tržišta odnosno finansija u Republici Srbiji", rekao je Dragin.
Predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić izjavljuje da je štednja građana u bankama sigurna.
"Nema racionalnih razloga za strah građana u pogledu njihovih štednih uloga ili bilo kakvih sredstava koje imaju u bankama. Banke imaju u računima kod Narodne banke 515 milijardi dinara, a ukupne obaveze po štednji građana su 430 milijardi dinara. Dakle, banke vrlo lako uvek mogu da ispune te svoje obaveze. Jedino mi sami sebi u ovoj situaciji možemo da napravimo problem ako svi krenemo odjednom u banke da podignemo štedne uloge, a za to zaista nema potrebe”, kaže Dugalić.
Banke istovremeno demantuju i razne lažne informacije poput one da je moguće da građani iz banke podignu samo 500 evra.
Narodna banka takođe napominje da ima više para od ukupne štednje građana u Srbiji i da u slučaju najgoreg scenarija može da isplati sav novac.
"Ulozi građana sigurni"
Štedni ulozi građana u domaćim bankama su sigurni pošto banke kod Narodne banke Srbije drže više novca nego što vredi sva štednja stanovništva, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Iako su zemlje Evropske unije povećale garancije za uloge u bankama zbog krize koja je zahvatila svetska tržišta kapitala, Radovan Jelašić objašnjava da se finansijski sektor u Srbiji mnogo razlikuje od onih u drugim zemljama, kao i da banke u Srbiji imaju znatno veći nivo likvidnosti od mnogih stranih banaka.
Garancije države na uloge u bankama u Srbiji su 3000 evra, dok je na primer Slovenija danas povećala garancije sa 22.000 evra na neograničen iznos.
Da li će se država, u nameri da poveća poverenje građana u bankarski sistem, povećati garancije, ne odlučuje Narodna banka, već Skupština.
Guverner Jelašić nije mogao da odgovori na pitanje da li će Vlada predložiti Skupštini da razmatra povećanje garancija i dodao da bi to Srbiju koštalo.
Jelašić je poručio građanima da nema mesta panici, što je pokazao i na ličnom primeru.
Sastanak MMF-a i Svetske banke
Srpska delegacija učestvovaće od danas do 13. oktobra na Godišnjoj skupštini Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu.
Kako se navodi u saopštenju potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića, srpska delegacija će imati sastanke sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Na sastancima će se razmatrati status odobrenih projekta i mogućnosti za uspostavljanje novog trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMF-om, rečeno je agenciji Beta u Đelićevom kabinetu.
Na sastanak u Vašingtonu danas je otputovao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
"Samo da vam kažem, ja sam položio 20.000 dinara na štednju svojoj deci. Otišao sam u filijalu jedne banke, nigde žive duše, naravno sem žena na šalteru. Zaista, vidim da su se pojedini mediji baš namučili da pronađu neku sliku kako bi dokazali da postoje gužve u bankama. Dakle, gužvi u bankama nema", rekao je Jelašić.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, koji deli mišljenje guvernera, smatra da na bankarski sistem u Srbiji više mogu da utiču mediji prenošenjem pogrešnih informacija i da problem može da nastane samo ako svi građani odjednom krenu da podižu svoje uloge.
"Znate, kada vi vidite naslove 'panika’, 'banke propadaju’, to stvara određenu psihozu, iščekivanja, napetosti. Mi očekujemo da će vrlo brzo, a to znači za nekoliko dana, ovaj talas koji je pokrenut da se smiri, kada građani shvate da nema razloga da idu u banku i da podižu svoje uloge jer su tamo sigurni. Uvek mogu da to urade. U narednih nekoliko dana, nije to baš lako precizno reći, ali mi očekujemo da će se za nedelju-dve sve normalizovati i da ćemo nastaviti normalno da radimo, kao što je to bilo pre dve-tri nedelje", kaže Dugalić.
Povodom, kako je ocenjeno, neobjektivnog i senzacionalističkog pisanja pojedinih medija o efektima svetske finansijske krize, Dugalić je na konferenciji za novinare pročitao pismo koje je dobio od Svetske banke u kojem se demantuje da je ta međunarodna finansijska institucija bila izvor informacija o navodnoj krizi nekih banaka u Srbiji.
Cvetković: Novac građana je siguran
Srbija na kratak rok neće trpeti neposredne posledice svetske finansijske krize, novac građana u bankama u Srbiji je siguran, ali realno je očekivati da će krediti koje Srbija ubuduće bude tražila u inostranstvu biti nepovoljniji nego do sada, ocenio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković.
Međutim, kako je naglasio Cvetković, Vlada Srbije neće korigovati strateške ekonomske planove zbog svetske finansijske krize, pre svega planove izgradnje Koridora 10.
Vlada Srbije pomno prati dešavanja na domaćem finansijskom tržištu, rekao je premijer Cvetković.
Svetska finansijska kriza neće imati negativnih posledica na poslovanje domaćih banaka i sigurnost štednih uloga u njima, naglasio je Cvetković.
Međutim, on je nagovestio da bi ekonomija Srbije, srednjoročno, mogla da ima posledice u vidu rasta kamata banaka na kredite i manjeg priliva investicija.
Vlada je formirala stručni tim, koji obavlja analizu potencijalnog uticaja krize na svetskim finansijskim tržištima na ekonomska kretanja u Srbiji, podsetio je predsednik Vlade Srbije i dodao da je stručni tim, u čijem su sastavu ministri, guverner NBS i domaći ekonomski eksperti, identifikovao potencijalne segmente gde bi ta kriza mogla da ima uticaj.
Pad indeksa na berzi
Indeksi akcija na Beogradskoj berzi, kao i na tržištu širom sveta, ponovo su u padu i Belex15 je oslabio 2,45 odsto, na 725,63 poena, a opšti Belexline dva procenta, na 1.354,74 poena.
Promet iz 631 transakcije vredeo je 179,26 miliona dinara (2,24 miliona evra).
Učešće stranih investitora bilo je gotovo 57 odsto u ukupnoj i više od 60 u trgovini akcijama pri čemu 37,5 u kupovini i više od 83 odsto u prodaji akcija.
Najaktivniji broker bio je novosadski M&V Investments koji je sa udelom u broju transakcija većim od 11 procenata pokrio više od 24 odsto vrednosti prometa.
.jpg)
