Izvor: B92, 24.Dec.2013, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interkomerc potapa privredu
Razgovori o sudbini ovog spoljnotrgovinskog preduzeća, prema saznanjima "Privrednog pregleda", podignuti su na najviši nivo, jer u sistemu i oko njega je desetak hiljada radnika i nekoliko hiljada zemljoradnika, ogromni izvozni poslovi, a u problemima je i dvadesetak domaćih banaka.
Spoljnotrgovinsko preduzeće "Interkomerc" je na tržištu Srbije jedan od najvećih dobavljača velikih trgovinskih sistema strateškim proizvodima: "Koteksovim" svežim mesom i prerađevinama, tuzlanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << solju koja ima učešće od oko 80 odsto na tržištu, pšeničnim brašnom "Interkomerc agrara", svežom i zamrznutom ribom "Goraproma", konzerviranom ribom starog brenda "rijeka crnojevića", makedonskim vinom "Popova kula", kafom, zimnicom "tanasić", flipsom, kućnom hemijom... Istovremeno, u svom programu zastupa vodeće svetske proizvođače rudarske i građevinske opreme, mašinogradnje, šinskih vozila, elektroopreme, opreme za energetiku i poljoprivredu, repromaterijala, industrijskih ležajeva, hemijskih proizvoda...
"Interkomerc" je osnovan 1951. godine kao državno preduzeće za zastupanje inostranih firmi. Prvi ugovor zaključen je sa "Fordom". Broj zastupanih firmi se povećavao i dostigao skoro stotinu međunarodno poznatih kompanija. Kroz zastupanje, "Interkomerc" je doprinosio razvoju tehnologije u domaćim firmama - kao zastupnik velikih svetskih proizvođača obezbedio je da najsavremenije tehnologije budu primenjene u domaćim firmama koje su istovremeno postale i dobavljači velikih svetskih kompanija. Kompanija je opstajala i razvijala se i u vremenima ekonomske krize, sankcija i tranzicije ali je i pored tih prepreka neprekidno likvidna i solventna bez kašnjenja u isplati zarada, poreskih i drugih obaveza prema državi i poslovnim bankama.
Rešenjem Agencije za privredne registre, 24. aprila 2007. "Interkomerc" je registrovan kao zatvoreno akcionarsko društvo, čime je nakon više od 10 godina okončana privatizacija. Ceo privatizacioni aranžman vodio je Goran Perčević, do tada poznatiji kao istaknuti socijalista (vidi okvir), koji i zvanično postaje prvi čovek i vlasnik najvećeg dela "Interkomerca". Naime, Perčevićevo ime se dovodi u vezu sa vlasničkim odnosima, posredno ili neposredno, kod gotovo svih akcionara-pravnih lica.
Od političara do biznismena
Goran Perčević rođen je 1965. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju pravno-birotehničku školu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu, na smeru međunarodnog prava. Bio je i na poslediplomskim studijama. Karijeru je počeo kao asistent na Pravnom fakultetu. U politici se našao posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Bio je osnivač i predsednik Mladih socijalista Srbije. Potom je bio i potpredsednik Socijalističke partije Srbije, predsednik zakonodavno-pravne komisije u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije, potpredsednik Interparlamentarne unije. Bio je i član Izvršnog odbora u SPS-u, predsednik teorijskog saveta i koordinator za pravni sistem i međunarodnu saradnju i odnose sa stranim partijama. Najčešće je nastupao u tandemu sa sadašnjim premijerom Ivicom Dačićem. Istovremeno, bio je glavni i odgovorni urednik teorijskog časopisa "Smisao". Onda se iznenada, neki kažu, jer se posle Dejtona našao na pogrešnom koloseku, zajedno sa mentorom, akademikom Mihailom Markovićem, povukao iz politike i posvetio biznisu. Iza sebe ima dva braka. U drugom je sa Ikonijom Voštinić, novinarkom sa RTS-a.
.
Prema podacima centralnog registra hartija od vrednosti, deset najvećih akcionara su IAK, "Interkomerc invest", "Interkomerc eksport", "Lodžistik senter", "Interkomerc import", "Koteks" i "Beohemija" - svi iz Beograda, zatim "Megalit Šumnik" i "Megalit" - oba iz Raške, kao i "Armirač".
Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnici su još brokersko-dilersko društvo "Konvest" iz Novog Sada, "Beo monet", "SAB monet" "Interkomerc-invest" i "Konsalting lodžistik senter" - svi iz Beograda.
Od struje do šaha
"Interkomerc" raspolaže nepokretnom i pokretnom imovinom čija vrednost prelazi više desetina miliona evra. Celokupna imovina je u funkciji poslovnog sistema, a značajan deo je izdat u zakup eminentnim firmama i bankama.
Takođe, značajan deo imovine se koristi u procesu proizvodnje gde je "Interkomerc" suosnivač zajedničkih firmi. Poslovni prostor se rentira, pored ostalog, MUP-u Srbije, USAID-u, Makaferi grupi, Banci Inteza, Kredi agrikol banci, Sentral Jurop investmentu, organizaciji Institute for Sustainable Communities, "Transportšpedu", Elektromreži Srbije. Poslovni prostor je na elitnim lokacijama u Beogradu i Novom Beogradu (Terazije, Knez Miloševa, Birčaninova, Svetogorska, Omladinskih brigada).
Godinama strpljivo građen "Interkomerc" je jednog trenutka prerastao u ogromni poslovni sistem koji je činilo ili čini 57 firmi. Ima tu spoljne i unutrašnje trgovine, proizvodnih preduzeća, mini centrale i fabrike briketa, udruženja, čak i sportskih klubova. Sestrinske kompanije su "Energoprojekt Entel", "Mag intertrejd", "Luks", "Rubin", "Sutjeska", Dunav banka, "RM alkon štal", "Mag bom" i "Interkomerc edžport", dok je "Mag rentakar" obrisan iz registra.
Kompanije ćerke su Poslovna zajednica za ležaje, "Intersekom", "Ju trejd" iz Železnika, "Radaković ko", "Zlatarka", Interbriko", "Interkomerc agrar", "Interkomerc energo", "Geo berg grup", "Euro vam gradnja", "Fikom invest" i Auto taksi Vladimir Lazić, preduzetnik iz Borče, dok su "M staklo" i "Motor star" obrisani iz registra. Ostale povezane kompanije su: Udruženje pravnika u privredi Republike Srbije, "Radeko", Pergo & Hermes, Udruženje korisnika poslovne zgrade Terazije 27, Šahovski klub "Crvena zvezda", fondacija "Profesor dr Mirko Vasiljević", "Nova Morava", "Drim land", "Tilva", "Bel inter grup" i "Interkom Ras". Iz registra su, zbog stečaja, odnosno likvidacije obrisani: "Morava", "Timok-nemetali", "Morava turist", "Mrazelektronik", BRG, "Eduls", "Interbis" i "Profinvest". Ipak, poseban značaj imaju firme u agraru.
Nema sumnje da je "Koteks", koji je u ovom sistemu, najveća i najznačajnija klanica u Srbiji, i ima najsavremeniju opremu koja obezbeđuje kapacitet klanja od 1.000 svinja i 200 junadi u jednoj smeni ili na godišnjem nivou 300.000 svinja i 50.000 utovljenih goveda. Dobijeni su sertifikati ISO 9001:2000, hasap, košer (za izvoz u Izrael) i halal (izvoz u islamski svet), kao i izvozni brojevi za Evropsku uniju i za tržište Rusije i zemalja Zajednice nezavisnih država.
Plasman na domaćem tržištu se obavlja preko velikih trgovinskih lanaca: "Delez", "Idea", "Merkator", "Metro", "Veropulos", "Intereks"... Pored korporativnog brenda "koteks", proizvodi i privatne robne marke za najrenomiranije pomenute trgovinske lance koji posluju u Srbiji i regionu.
"Intersekom" u Ćićevcu proizvodi flips, kokice i druge proizvode koji se prodaju u trgovinskim lancima.
"Interkomerc agrar" iz Vrbasa je značajan činilac u oblasti agrara u kojoj je 50 odsto vlasnik "Interkomerc". Firma ima mlin u kome se priprema, pakuje i lageruje brašno, zatim pakericu za proizvodnju i pakovanje raznih vrsta proizvoda, kao i silose za lagerovanje pšenice.
Štancanje menica
Nemerljivu, pre svega savetodavnu ulogu u postavljanju finansijskog, ali i ostalih delova sistema, imala je Borka Vučić, legendarna bankarka, koja nije krila oduševljenje poslovnim sposobnostima mladog Perčevića. Kasnije, pogotovo posle 2009. godine i njene pogibije, o finansijama brinu ljudi, najblaže rečeno nedorasli sistemu u ekspanziji. Ubrzo se pokazalo da je gigant čiji je prošlogodišnji prihod bio 32 milijarde, a dobit preko pola milijarde dinara, ozbiljno bolestan.
Menadžment koji je, verovatno na vreme, uočio simptome, umesto da angažuje najbolje stručnjake, odlučuje se za najgori mogući lek - zaduživanje.
Kada je ponestalo imovine za hipoteke, krenulo se u štancanje menica. Izdato ih je 779, čije je dospeće u različitim terminima - neke su naplative odmah, neke u januaru, a neke 2016. godine. Prema procenama, vrednost izdatih menica je preko sto miliona evra. Kriza je počela 29. oktobra ove godine prvom blokadom koja je skinuta posle četiri dana, a eskalirala je 12. novembra kada su banke pustile malo više menica. Kao kontrapotez usledio je predlog za pokretanje stečaja. Trenutni iznos blokade je 4,87 milijardi dinara ili preko 42 miliona evra.
U problemima se našlo dvadesetak domaćih banaka, koje kao pokriće za kredite imaju menice. U nešto povoljnijoj poziciji su Svetska i Evropska banka za obnovu i razvoj, koje kao kolateral imaju hipoteke.
Razgovori o sudbini "Interkomerca", prema saznanjima "Privrednog pregleda", podignuti su na najviši nivo, jer u sistemu i oko njega je desetak hiljada radnika i nekoliko hiljada zemljoradnika, ogromni izvozni poslovi, posebno u Rusiju, ali i EU, arapske zemlje i Izrael. Dok se ne nađe pravo rešenje, osnovana je nova firma preko koje ide tekuće poslovanje.
