Izvor: Politika, 08.Jan.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori ne vide utajivače
Ako se ne može precizno utvrditi koliko se državi i socijalnim fondovima godišnje zakine zbog neplaćenih poreza i doprinosa, svi se slažu da su veoma poznate ,,tehnike” prelivanja državnog kapitala u privatne džepove
Poreznici ne znaju koliki je neoporezovani deo svega onoga što se u Srbiji u jednoj godini proizvede. Ekonomisti tvrde da se u ,,sivoj zoni poslovanja” sada stvara između 25 i 30 odsto BDP. Preduzetnici tvrde da im nelegalna konkurencija iz ,,podzemlja”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u proseku, otima više od trećine tržišta. Statističari su utvrdili, istraživanjem po standardizovanoj metodologiji koju primenjuje ceo svet, da se u našoj zemlji 2003. nije registrovalo 16 odsto BDP, naredne dve godine po 13 procenata, a da u toj ,,neobuhvaćenoj ekonomiji” neoporezovani deo čini do 10 procenata BDP.
Ako se ne može precizno utvrditi koliko se državi i socijalnim fondovima godišnje zakine na ime poreza i doprinosa, svi se slažu da su ,,tehnike” zakidanja i prelivanja državnog u privatne džepove poznate.
Statističari se slažu da je „neobuhvaćena ekonomija” posledica sedam pojava, odnosno uzroka „gubljenja” ostvarenog BDP.
Oko 44 odsto neregistrovanog dela BDP u Srbiji, a i jedan od najčešćih načina utaje poreza, posledica je prijavljivanja nižeg prihoda od zaista ostvarenog.
– Proizvođači u poslovnim knjigama iskazuju manji iznos bruto prihoda i veći iznos takozvane međufazne potrošnje, odnosno troškova proizvodnje – objašnjava Andra Milojević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku. – Tako se izbegava ili umanjuje plaćanje poreza na prihod, PDV i doprinosa za socijalnu zaštitu. Ovakva utaja državnih dažbina obično se postiže vođenjem duplih knjiga, isplatom ličnih primanja koja se vode kao materijalni troškovi, plaćanjem u gotovini bez računa i manipulisanjem sa PDV-om.
Istraživanje Zavoda za statistiku je otkrilo da su na ovaj način proizvođači u 2003. godini utajili 70,4 milijarde dinara, odnosno oko milijardu evra, ili 6,43 odsto BDP.
Da bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa za socijalnu zaštitu, mali proizvođači, sa prometom koji ne prelazi prag za prijavljivanje prihoda, izbegavaju registrovanje legalne aktivnosti. Tako sakrivena novostvorena vrednost u ukupnoj „neobuhvaćenoj ekonomiji” u 2003. učestvovala je sa 29,1 odsto, u ukupnom BDP 4,28 procenata, odnosno 46,9 milijardi dinara, što je bila protivvrednost nešto manje od 700 miliona evra.
U nedavnoj anketi Unije poslodavaca Srbije i Socijalno-ekonomskog saveta, pod pokroviteljstvom Swiss Labour Assistance, nastojalo se da se utvrde obim, uzroci, posledice i mogućnosti „suzbijanja sive ekonomije”. Ispitano je 227 preduzeća, koja zapošljavaju 10.587 radnika, od kojih su 133 mala, deset srednjih, sedam velikih, a 77 preduzeća se nije izjasnilo o broju zaposlenih.
Kao nelojalnu konkurenciju, koja posluje u sivoj zoni, 189 ispitanika (83,26 odsto od ukupnog broja) navelo je fizička lica, 110 ispitanika (48,46 odsto) navelo je pravna lica koja nelegalno posluju, a 87 (38,33 odsto) odgovorilo je da u njihovoj delatnosti nelegalno posluju i fizička i pravna lica.
Najviše je pritužbi na prodaju putem oglasa, više od polovine, na drugom mestu je prodaja nelegalne robe po pijacama, a vrlo blizu po broju pritužbi je i prodaja u neprijavljenim radnjama. Sto ispitanika (44,05 odsto) požalilo se na ovaj način prodaje ilegalne robe. Ostale pritužbe su – improvizovane tezge na ulici, ilegalni distributivni centri, ilegalna akviziterska prodaja na kućnom pragu, prodaja u legalnim objektima ispod ruke i akviziterska prodaja po objektima pravnih lica.
Mnogo pritužbi bilo je i na nelegalno pružanje knjigovodstvenih usluga, ali i inženjerskih i konsultantskih.
Osim finansijske, ispitanici su navodili i druge vrste šteta koje trpe zbog rada „neformalnog ekonomskog sektora”. Najviše na smanjenje prometa i otežanu prodaju robe i usluga. Zatim, na obaranja cena i gubitak ugleda kod potrošača. Obično falsifikovane robne marke, koje se prodaju na crno, naruše poverenje kupaca u proizvod, pa više ne žele da kupuju originalan kod onih koji legalno rade, jer smatraju da ta marka ,,nije više ono što je bila”.
Ukazano je i na pojavu otežanog legalnog zapošljavanja i težeg pronalaženja radnika spremnih za legalan rad uz manju zaradu nego što mogu da obezbede oni koji nelegalno posluju i izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa. Kada bi konkurencija iz ,,sive zone” bila manja, preduzeća bi imala veći promet i novac za tehnološko unapređivanje koje je preko potrebno privredi Srbije.
Na pitanje šta omogućava održavanje neformalnog ekonomskog sektora u Srbiji, najveći broj ispitanika (46,70 odsto) navelo je loš rad tržišnih i finansijskih inspekcija. Sledi nedostatak političke volje da se siva ekonomija suzbija, potom da MUP nedovoljno radi na sprečavanju ove pojave. Više od 17 odsto ispitanih ukazalo je i na korupciju, dok je 11,4 odsto pomenulo loš rad carinskih službi.
Dr Milojko Arsić, jedan od autora studije o novoj fiskalnoj politici u Srbiji, sklon je da se složi sa opaskom preduzetnika da država „igračima u sivoj zoni” često gleda kroz prste. To čine sve države, kaže, pogotovu kada je reč o siromašnim i nekvalifikovanim, naročito kada je velika nezaposlenost. Pored toga, ukazuje Arsić, zna da neki poslovi ne bi bili isplativi kada bi se legalno obavljali, uz plaćanje svih poreza i doprinosa.
A. Mikavica
objavljeno: 09.01.2011.
