Izvor: RTS, 27.Jul.2015, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori ante portas
Prodaja ili davanje usluga u privatnom stanu na crno, od 1. avgusta će se naći na udaru zakona. Novi zakon će inspektorima omogućiti da uđu i kontrolišu ima li u stanu nelegalne trgovine.
Umesto mušterije, na telefonski broj ili na vrata može da pozvoni inspektor. U takvoj situaciji nije kupac taj koji se pravda odakle mu broj niti ko ga je poslao.
Od 30. jula inspektori će moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kontrolišu rad na crno čak i u stanovima. To ipak ne znači da će upadati kao na filmu.
"Inspektori bez saglasnosti vlasnika ne mogu da uđu. U tom slučaju moraju da se obrate sudu pismenim putem, da sud izda takav nalog", kaže državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Željko Ožegović.
A prema novom zakonu o inspekcijskom nadzoru, sud će takve naloge izdavati odmah, ili najkasnije u roku od 48 sati. Od tog trenutka inspekcija ima osam sati da pregleda sumnjivi objekat.
Inspekcija će takođe imati ovlašćenja da zabrani rad na crno, oduzme robu i napiše kaznu. Jedina dobra stvar za one koji čine prekršaj je da zakon predviđa da im da vremena da svoju delatnost registruju u Agenciji za privredne registre.
Razlog za ovako drastične mere je između ostalog i suzbijanje nelojalne konkurencije. Jedna od žrtava sive ekonomije je i Dušanka Petrović. Zbog poreza i nekonkurentnih cena danas je samo radnica, ali ne i vlasnica krojačkog salona.
"Jedan od glavnih razloga zašto sam zatvorila radnju bili su komentari klijenata koji su dolazili godinama, a koji su moje cene poredili cenama osoba koje su radile po kućama", ističe dizajnerka za tekstil i odeću Dušanka Petrović.
Iako je i sama osetila šta znači kada ti neko ko radi neprijavljeno obara cenu rada, smatra da pretres stanova nije način da se problem rada na crno reši. Nadležni, s druge strane, kažu da zakon upravo predviđa trajno uvođenje u legalne tokove.
Ožegović navodi da zakon predviđa prilično visoke novčane kazne za lica koja se bave takvim privrednim delatnostima. S druge strane, ova rešenja inspektora koja se izriču na licu mesta omogućiće da pređu na legalan način poslovanja, dodaje državni sekretar u nadležnom ministarstvu.
Ne zna se tačno koliko ljudi radi u sivoj zoni, ali se zna da ih je svakim danom sve više. U slučaju da ih ni zakon ne motiviše da registruju poslove, predviđene kazne su od 50.000 do dva miliona dinara.
