Izvor: B92, 30.Dec.2010, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflatorna predviđanja za 2011.
Beograd -- Guverner NBS Dejan Šoškić ocenio da je inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo visoka, među najvišim u Evropi.
Guverner Narodne banke Srbije najavio je da bi u 2011. politika obaveznih rezervi banaka mogla da bude restriktivnija, kako bi se inflacija vratila u predviđene okvire od 4,5 plus - minus 1,5 odsto.
Prema procenama ekonomista, biće teško da se stopa inflacije održi u planiranim okvirima.
Rast cena u drugom delu 2010, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako objašnjava guverner u inervjuu za nedeljnik "Ekonomist", delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve.
Prema njegovoj oceni, inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo je visoka, među najvišim je u Evropi.
U 2011. godini, prema procenama ekonomista, situacija neće biti ništa bolja. Biće teško da se stopa inflacije održi u planiranim okvirima, misli Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Inflacija u 2010. 11,5 %
Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji bila u 2010. godini 11,5 odsto. Cene na malo robe i usluga u decembru su u proseku povećane za 0,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. Kako je saopštio Zavod, ovog meseca su cene na malo bile za 11,5 odsto više nego u istom mesecu 2009. godine.
"Bojim se da to neće biti tako, što potvrđuju i porgnoze NBS, gde oni očekuju da u prvom kvartalu čak možemo očekivati rast inflacije na godišnjem nivou od 14 do 12 procenata, sa očekivanjem da inflacija padne u drugom delu godine, i da ipak se približe nivou projektovane. Ja mislim da to ipak neće biti tako. Mislim da će inflacija biti između dvocifrene i ove projektovane", kaže on.
Međutim, kako kaže ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić, građani bi trebalo malo bolje da žive u 2011, imajući u vidu blagi oporavak privrede.
"Na osnovu trendova spoljnotrgovinske razmene, industrije, BDP-a, kao i trgovine na malo, imajući u vidu da možemo očekivati relativno visok priliv stranih direktnih investicija, pre svega po osnovu privatizacije ’Telekoma’ u 2011. godini, možemo očekivati da će naredna godina biti nešto bolja", kazao je on.
Nikolić je objasnio da to za običnog građanina znači blago bolji standard. „Najveći problem, istina, predstavlja stopa nezaposlenosti. Postoje nagoveštaji da se ona stabilizuje", dodao je on.
Kreditna aktivnost banaka u narednoj godini, kažu u Udruženju banaka, u najvećoj meri zavisiće upravo od situacije u privredi, a blagi rast interesnih stopa na svetskim tržištima trebalo bi da zaustavi pad kamata u Srbiji.
"Ne vidimo neke elemente na osnovu kojih bi se sad ta promena dogodila, dakle da se poboljša naš kreditni rejting, a to znači da se smanji rizičnost, da se naše banke u inostranstvu zadužuju na stranim tržištima pod povoljnim uslovima i da te kredite onda pod povoljnim uslovima ovde plasiraju", smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
On dodaje da na svetskim tržištima postoji blagi rast kamatanih stopa, zbog čega misli da će ta tendencija uticati da kamatne stope, za koje se nada da neće početi da rastu.
U februaru 2011. godine, prema najavama stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Bogdana Lisovolika, na redu je sedma runda pregovora o stendbaj aranžmanu MMF-a sa Srbijom.
Glavna tema razgovora biće makroekonomski elementi programa, uključujući i fiskalne ciljeve, kaže Lisovolik u intervjuu za „Politiku".
Nakon što program istekne, sredinom aprila, Lisovolik očekuje da MMF nastavi saradnju sa Srbijom.
