Izvor: Politika, 17.Nov.2010, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija tek krajem 2011. u planiranim okvirima
BEOGRAD – Inflacija u Srbiji će se i u narednom periodu kretati iznad ciljanih vrednosti, a očekuje se da počne da se smanjuje polovinom naredne godine i da se krajem 2011. godine vrati u ciljani okvir od 4,5 odsto plus minus 1,5 odsto, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković.
Marković je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja novembarskog Izveštaja o inflaciji, istakao da su ključni faktori koji će uticati na rast inflacije u narednom periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snažni pritisci na rast cena hrane, slabljenje dinara u prethodnom periodu i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara sledeće godine.
Ako se inflatorni pritisci nastave, u narednom periodu verovatno je povećanje referentne kamatne stope, kao i povećanje restriktivnosti monetarne politike po osnovu drugih instrumenata iz nadležnosti NBS, naveo je viceguverner.
Kako je navedeno u izveštaju, očekuje se da će se mesečne stope inflacije do kraja godine zadržati na relativno visokom nivou, što će uz nisku bazu, odnosno niske stope inflacije iz prethodne godine, uzrokovati rast međugodišnje inflacije iznad gornje granice cilja, koja za kraj ove godine iznosi osam odsto.
Uzrok ubrzanju inflacije će biti pre svega nastavak poskupljenja industrijsko-prehrambenih proizvoda, a doprineće i prenosni efekat slabljenja dinara iz prethodnog perioda na cene, kao i rast inflatornih očekivanja, dodaje se u izveštaju.
Marković je podsetio da je međugodišnja inflacija u oktobru bila 8,9 odsto napominjući da je na ubrzanje inflacije u trećem kvartalu uticao rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda, kao i manji od sezonski uobičajenog pad cena poljoprivrednih proizvoda.
Prema njegovim rečima, uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju i za to postoje dva razloga.
Prvi je što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena, kojim se meri inflacija, 34,1 odsto, što je skoro duplo više nego u okruženju ili u EU, a ako se uključi i piće, učešće raste na 37,8 odsto, naveo je Marković.
Drugi, još važniji, razlog je što je nepredvidivost kretanja cena hrane u našoj zemlji veća nego u drugim zemljama i na to se može uticati na četiri načina - politikom robnih rezervi, anticikličnom izvoznom i uvoznom politikom i antimonopolskom politikom, naglasio je viceguverner.
----------------------------------------------
Dinar slabi prema evru zbog niskog priliva kapitala
BEOGRAD – Viceguverner Narodna banke Srbije Bojan Marković izjavio je da su na slabljenje dinara prema evru u prethodnim mesecima uticali povećana premija rizika zemlje, nizak priliv kapitala po osnovu stranih direktnih investicija i razduživanje banaka i preduzeća prema inostranstvu.
Marković je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja novembarskog Izveštaja o inflaciji, naveo da je u trećem tromesečju ove godine dinar prema evru u proseku oslabio za 3,6 odsto, a u oktobru za 0,8 odsto.
On je istakao da visok nivo deviznih rezervi NBS od oko 9,5 milijardi evra obezbeđuje stabilnost deviznog tržišta i dodao da je, radi smanjenja prekomernih dnevnih oscilacija kursa i stimulisanja obima prometa, centralna banka u trećem kvartalu intervenisala sa 585,2 miliona evra, a u oktobru sa 173 miliona.
Marković je napomenuo i da je, prema preliminiranim podacima, od 1. do 12. novembra, tokom Nedelje štednje, ukupna štednja građana povećana za 298,3 miliona evra, čime je premašila ukupan iznos od sedam milijardi evra, što je rekordno visok nivo.
Realni rast kredita u trećem kvartalu sporiji je u odnosu na prethodni kvartal, pre svega kod privrede, a obim odobrenih subvencionisanih kredita smanjuje se iz meseca u mesec, ukazao je on.
Marković je podsetio da je od oktobra prestalo subvencionisanje dinarskih gotovinskih kredita, a od novembra smanjuje se deo kamate koji subvencioniše država za kredite za likvidnost, a maksimalna kamatna stopa za klijente ograničena je nivoom referentne stope.
Viceguverner je naglasio da u ovoj godini Srbija beleži blagi oporavak ekonomske aktivnosti, koji je u trećem tromesečju očekivano usporen kao rezultat slabije poljoprivredne sezone.
On je dodao da NBS ostaje pri proceni od 1,5 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2010. godinu, na šta će uticati rast izvozne tražnje i manjim delom investicije.
U 2011. godini očekuje se postepeni rast domaće tražnje, pre svega investicija, ali i nastavak povećanja neto izvoza, što će doprineti ubrzanju rasta BDP-a, koji će biti tri do 3,5 odsto, istakao je Marković.
Tanjug
objavljeno: 17.11.2010.
