Izvor: Politika, Beta, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija sve veća pretnja
Privredni rast od dva odsto u ovoj godini bio bi veliki uspeh pod uslovom da država znatno smanji rashode, kažu u Narodnoj banci Srbije
Svi su izgledi da će se najcrnje slutnje o ovogodišnjoj inflaciji obistiniti. Jer samo u prvom mesecu ove godine zabeležena je inflacija od 10,1 odsto. Došlo je i do rasta cena koje kontroliše država (5,8 odsto), a očekuje se da će u aprilu, posle poskupljenja struje za osam odsto, inflacija biti još veća. Prema proceni Narodne banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije, u prava tri meseca ove godine doći će do rasta potrošačkih cena od 4,4 odsto, poljoprivrednih proizvoda za 7,8 odsto, dok će bazna inflacija biti 2,8 odsto.
Narodna banka Srbije nije ostvarila cilj za 2008. godinu. Iako je najavljivano da će inflacija biti od tri do šest odsto, na kraju prošle godine ona je bila 10,1 odsto. Ako bi se to dogodilo i ove godine, odnosno ako bi inflacija bila veća od projektovane (od šest do deset odsto), to bi predstavljao veliki promašaj srpske monetarne politike. S druge strane, ogroman uspeh bio bi ako bi privredni rast bio na nivou od dva odsto, zaključeno je na jučerašnjem predstavljanju izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije.
U mesecima koji dolaze Srbiju očekuju dalji inflatorni pritisci, referentna kamatna stopa neće se menjati, a kurs dinara će ostati fleksibilan. To znači da će Narodna banka intervenisati na međubankarskom deviznom tržištu samo ako dođe do velikih dnevnih oscilacija, objasnio je Branko Hinić, direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja Narodne banke Srbije. On je naglasio da je prošle godine Narodna banka iz deviznih rezervi potrošila 900 miliona evra na odbranu nacionalne valute, ali je i pored toga dinar oslabio 13 odsto.
– Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, mada smo sada uspeli da relativno stabilizujemo kurs – istakao je Hinić i dodao da su glavni uzroci pada vrednosti dinara znatno smanjenje direktnih stranih investicija i povlačenje devizne štednje iz banaka.
U Srbiju je prošle godine investirano svega 1,1 milijarda dolara, od čega je gotovo polovina obezbeđena prodajom NIS-a. Istovremeno, građani su iz banaka povukli milijardu evra, mada su i banke sve manje uzimale dugoročne kredite.
– Sve to je dovelo i do smanjenja ekonomske aktivnosti, a zabeležili smo i negativni spoljnotrgovinski saldo. Drugim rečima, u četvrtom tromesečju 2008. godine došlo je do pada i uvoza i izvoza za 11,7, odnosno 7,3 odsto – rekao je Hinić, naglasivši da je prošle godine rast bruto društvenog proizvoda bio samo 2,9 odsto veći nego u 2007. godini.
Prema njegovoj proceni, privredni rast u ovoj godini mogao bi da bude maksimum dva odsto, i to pod uslovom da država znatno smanji rashode. Sa ovim se, međutim, nije složio ekonomista Stojan Stamenković, koji je istakao da je ovakva prognoza nerealna.
– U ovoj situaciji, optimistička procena privrednog rasta bila bi 0,5 odsto. Bojim se da ni inflacija neće biti u okvirima projektovane, a dodatna nevolja je i što po prvi put imamo odliv, a ne priliv kreditnog kapitala – rekao je Stamenković.
Osvrćući se na jučerašnje pisanje „Politike” o dugovima koje najveće srpske kompanije imaju prema „Gaspromnjeftu”, on je naglasio da će to biti još jedno veliko opterećenje za budžet, koje će uticati na projektovanu inflaciju i planirani privredni rast. Stamenković je zamerio vlastima i što su u uslovima najveće ekonomske krize preuzeli obavezu da porodiljama isplaćuju dodatne novčane naknade.
N. Miković
[objavljeno: 19/02/2009]
.jpg)
