Izvor: S media, 27.Dec.2010, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija raste i naredne godine
Inflacija u Srbiji u 2011. biće u porastu i teško će se održati u projektovanim granicama 4,5 odsto, plus - minus 1,5 procenata, ocenili su danas učesnici Preš kluba.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kazao je da će se inflacija u narednoj godini u Srbiji u najboljem slučaju kretati izmedju osam i 10 odsto, a u najgorem izmedju 15 i 20 procenata.
Prokopijević smatra da je glavni uzrok inflacije više novca u opticaju i napominje da je u oktobru >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 2010. godine bilo 12,9 odsto novca više u opticaju nego u istom mesecu lane.
Narodna banka Srbije ne bi htela sama da pušta taj novac već to čini pod uticajem drugih faktora, ukazao je Prokopijević.
Zamenik direktora republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kazao je da NBS nema veliki prostor za borbu protiv inflacije, jer ne može da podiže referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve.
Rusi iz Srbije vade milion tona nafte
Podizenje repo stope sa sadašnjih 11,5 odsto pogoršalo bi likvidnost u privredi, naglasio je on.
Prema rečima Kovačevića, osnovni razlozi za visoku inflaciju su šok ponude na strani prehrambenih proizvoda, velika tražnja kao i depresijacija kursa kao posledica platno bilansne neravnoteže.
On smatra da je za Srbiju dobro što nema politiku fiksnog, već plivajućeg kursa, zbog čaga se relativno "bezbolno" prilagodjavala promenama u protekle dve godine.
Kovačević je istakao da se u narednoj godini treba držati projektovanog budžeta , nastaviti reforme i smanjivati rizike poslovanja.
Srbi misle da državu vodi mafija
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kazao je da se cilj NBS o ciljanoj inflaciji trenutno čini nemogućim i da ćemo morati da se prilagodjavamo takvoj situaciji kao i do sada.
On je ukazao da su visoke cene hrane jedan segment inflacije, ali ne odlučujući.
Učesnici P r e s s kluba su se složili da će cena hrane u Srbiji u narednoj godini biti u porastu.
Prokopijević smatra da je hrana u Srbiji skupa, jer nema otvorenog tržišta i da treba potpuno liberalizovati tržište poljoprivrednih proizvoda.
Nikolić je kazao da treba liberalizovati tržiste, ali i zadržati nivo državnih subevnicija. Kovačević misli da su neophodne snažne subvenicije, jer je nasa poljoprivreda nekonkurentna, liberalizacija tržista i restruturiranje sektora.
(Tanjug)
