Izvor: S media, 19.Okt.2010, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija posledica poskupljenja proizvoda
Inflacija od devet odsto posledica je povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, a činjenica da je država zakočila poskupljenja struje i gasa, nije dovoljna da ublaži njeno povećanje, ocenio je večeras ekonomista Jurij Bajec.
Nije dobro što je inflacija veća od prognozirane, jer su se predvidjenoj, ciljanoj inflaciji, koja je trebala da bude najviše osam odsto, gradjani i privreda prilagodili, i u skladu sa tim planirali svoje troškove i poslovne planove, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je Bajec za televiziju B92.
Na žalost ove godine će inflacija biti oko devet odsto, zato što su cene poljoprivrednih proizvoda ''nenormalno'' skočile iz raznih razloga, a bez obzira što je država zakočila povećanje cene struje i gasa, to nije dovoljno da ublaži povećanje inflacije, istakao je Bajec.
On je ocenio da je dobro što Narodna banka Srbije za iduću godinu planira nižu stopu inflacije, jer mora da stvori kredibilitet kod banaka, svih učesnika u privredi i gradjana.
Upitan da prokomentariše izjavu premijera Mirka Cvetkovića da se Srbija nalazi u postkriznom periodu, Bajec je ukazao da je to tačno i da ekonomisti uvek gledaju rezultate koji prethode činjenici koju će posle i gradjani da osete, kroz veće plate i povećanje zapošaljavanja.
Prema njegovim rečima, o tome može da se govori sledeće godine, kada se odmrznu plate i penzije, a realizovaće se i neke investicije koje su sada dogovorene, tako da se može očekivati pomak u povećanju zaposlenosti.
Kada ekonomisti kažu da ''sada izlazimo iz krize'', oni misle na to da je industrijska proizvodnja skočila za pet-šest odsto, da je izvoz porastao za dvadeset odsto, a da će bruto domaći proizvod (BDP), koji je ukupni pokazatelj ekonomskog napretka, porasti izmedju 1,5 do dva odsto, za razliku od prošle godine kada je zabeležen njegov pad, objasnio je Bajec.
Na pitanje da li će u januaru doći do inflatornog udara, kada se odmrznu plate i penzije i ako država ne uspe da iskontroliše cene gasa i struje, Bajec je rekao da država mora da bude pažljiva.
U slučaju da momentalno u januaru dodje do povećanja cena, dosta toga bi se amortizovalo sa stanovišta povećanog efekta tražnje zbog odmrznutih plata i penzija, naveo je Bajec.
''Sa druge strane ne možete neke probleme beskonačno gurati pod tepih. Ako je cena struje nerealna, mnoge druge nerealne stvari će se desiti u potrošnji te struje, ali i u budućem kvalitetu sistema koji će ostati u javnom vlasništvu'', ukazao je Bajec.
Komentarišući vladin model privrednog rasta, koji se zasniva na stranim investicijama, Bajec je rekao da ta projekcija, radjena za narednih 10 godina, predvidja nužnost da pokretač privrede u prvih nekoliko godina budu strane investicije, ili strani zajmovi po nižoj kamatnoj stopi, ali i domaća štednja.
Projekcije su pokazale da je godišnje potrebno 2,3 milijarde (evra) stranih direktnih investicija, rekao je Bajec i dodao da će sledeće godine biti prodat i ''Telekom'' pa će lakše biti obezbedjena neophodna sredstva.
On je naveo da su Srbiji potrebne i velike i male strane investicije, ali da je osim dobrog ambijenta privredjivanja investitora, za privlačenje velikih investitora potrebno i da se država dodatno angažuje.
Kada je reč o saradnji sa Medjunarodniim monetarnim fondom (MMF)Bajec je podsetio da je ta saradnja bila bitna posebno tokom krize.
Jer, ukazao je on, osim što je ova institucija odobrila kreditni aranžman, ona je obezbedila i dobar kredibilitet zemlje, jer je odluke da se smanji javna potrošnja, zamrznu plate u javnom sektoru i penzije, donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti MMF okvalifikovao kao dobre.
Time je omogućeno da komecijalne banke u Srbiji, prošle i ove godine, nastave da kreditiraju privredu, koja se našla u velikim teškoćama, naveo je Bajec.
Dobro bi bilo nastaviti saradnju sa MMF-om, bez obzira da li iza toga stoji kreditni aranžman, jer je kredibilitet koji stvara MMF dobar znak i motiv za strane investitora da dodju u Srbiju, a bez investicija se ne može govoriti o dobrom životu, zaključio je Bajec.
(Tanjug)
