Izvor: Politika, 13.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija počela da pada
Povećanje učešća na 20 odsto za stambene kredite neće sprečiti građane da kupe stan, smatra guverner NBS Dejan Šoškić
Prošli smo vrh inflacije i majski nivo od svega 0,4 odsto pokazuje da se cene polako stabilizuju. Međugodišnja inflacija pala je sa 14,7 na 13,4 odsto. Smirivanje cena bio je i razlog što smo referentnu kamatnu stopu smanjili za 50 baznih poena, sa 12,5 na 12 odsto – rekao je juče Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije govoreći o tekućim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << makroekonomskim prilikama.
Po njegovim rečima bruto domaći proizvod se oporavlja i verovatno će u trećem kvartalu dostići pretkrizni nivo. Ove godine BDP bi trebalo da poraste tri odsto i to prevashodno iz investicija. To što domaća valuta jača normalno je, za prvog čoveka centralne banke, u režimu kursa koji primenjuje NBS. Kreditna aktivnost je stabilna, što je posebno bitno, jer izlazimo iz perioda subvencionisanih kredita.
U narednom periodu važno je da se smanji nestabilnost cena poljoprivrednih proizvoda, da regulisane cene pod kontrolom države više ne rastu, jer je do sada iscrpljen dogovoreni nivo za ovu godinu i da se poštuju pravila o fiskalnoj odgovornosti, naveo je guverner. On je podsetio da je NBS, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, donela 17. maja odluke po kojima više neće biti kredita u švajcarskim francima, učešće ili depozit za kredite fizičkih lica od 1. jula iznosiće 30 odsto i oni koji uzimaju stambeni kredite moraće da imaju učešće od najmanje 20 odsto. Bez učešća će moći da se uzmu stambeni krediti samo ukoliko su indeksirani u dinarima.
– Povećanje učešća za stambene kredite na 20 odsto nije restriktivno, niti u suprotnosti s propisima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita čiji podaci pokazuju da je prosek učešća za kredite koji se kod njih osiguravaju 35, a kreditni deo je 65 odsto. Zato građani koji žele da kupe stan neće biti sprečeni u nameri da dođu do stana. O ovome ću razgovarati s premijerom Mirkom Cvetkovićem i ne mislim da NBS treba nešto da menja u donetim merama – bio je izričit Šoškić.
Što se tiče odluke da stambeni dinarski kredit nema učešće, on je podsetio da su i druge zemlje u kojima su evroizacija, odnosno dolarizacija, prisutni uvodile slične mere kako bi stimulisale ove kredite u domaćoj valuti. Po njemu, iako dinarska štednja nije velika, mogu se naći i dugoročni izvori finansiranja za dinarske kredite. To mogu biti dinarske državne obveznice koje se, osim na domaćem tržištu, mogu emitovati i na međunarodnom, a po uverenju guvernera Šoškića, strani investitori mogu da prihvate valutni rizik koje one sobom nose.
Dinarski stambeni krediti mogu biti indeksirani za referentnu kamatnu stopu ili za potrošačke cene.
J. Rabrenović
objavljeno: 14.06.2011.
