Izvor: Blic, 26.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija opet u zaletu
Inflacija opet u zaletu
BEOGRAD Koordinacioni timovi Vlade Srbije koji kontrolišu cene postižu samo to da su nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda sve veće, proizvodnja tih namirnica se smanjuje, dok se privreda udaljava od tržišnih principa. Istovremeno, rast cena u prva tri meseca i najava proizvođača da će poskupeti svoje proizvode potvrđuje da smo ušli u period cenovne nestabilnosti, koja lako može da preraste u visoku inflaciju, upozorili su na jučerašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konferenciji za novinare stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja. Takođe je ukazano da najnovije uredbe o ograničavanju marži i broja posrednika od proizvođača do trgovca dopronose porastu sive ekonomije i mogu prouzrokovati zatvaranje velikog broja trgovina.
Povećanje cena svojih proizvoda u naredna tri meseca najavilo je 30 odsto anketiranih proizvođača, a za pola godine 66 odsto, tako da je već sada jasno da je nemoguće ostvariti nultu inflaciju kao jedan od ciljeva ekonomske politike istakao je Slobodan Milosavljević. Prema procenama IZIT-a, ukoliko bi cene rasle kao u prethodnim mesecima, godišnja inflacija bi bila oko 22,5 odsto.
Vesna Živanović je naglasila da podaci o zaradama, zaposlenosti, inflaciji i nestašicama 'kontrolisanih' proizvoda ukazuju da je promašen osnovni cilj zvanične politike cena, jer se u sadašnjim uslovima ne može zaštititi životni standard.
Zabrinjava i stalni rast novčanih primanja na uštrb neto zarada i penzija naveo je Jovan Todorović, direktor IZIT-a.
Do kraja marta masa isplaćenih ličnih primanja iznosila je čak 69 odsto od ukupnih neto zarada i bila veća za 21 odsto od isplaćenih penzija, a razlog je što se ova primanja do određenog iznosa ne oporezuju. M.V. Dugovi kao dve novčane mase
Krajem marta je 27.516 nelikvidnih preduzeća bilo dužno 37,415 milijardi dinara, dok je ukupna novčana masa u zemlji iznosila oko 18 milijardi dinara. U ovim firmama zaposleno je više od 430.000 radnika. Stečajni postupak pokrenut je u 1.006, a okončan u 94 preduzeća. U poređenju sa januarom 1995. godine, nenaplaćena potraživanja su 83 puta veća. Kupovna moć vrtoglavo pada
Kupovna moć stanovništa u prva tri meseca ove godine manja je za 16,5 odsto nego u istom periodu prošle godine, dok su neto zarade i penzije niže za 20 odsto. Primanja se uglavnom troše na osnovne životne potrebe, a više od 50 odsto stanovništva ima zarade koje ne podmiruju ni trškove egzistencijalnog minimuma.
U anketi IZIT-a svi trgovci su ocenili da kupovna moć nepovoljno utiče na njihovo poslovanje, dok je 83,7 odsto za to okrivilo i monopolsko ponašanje. Da cene povoljno utiču na promet smatra svega 4,6 odsto anketiranih trgovaca, dok 18,9 procenjuje da su one bez uticaja, a 63 odsto da deluju nepovoljno.
.jpg)
