Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija niska, a kamata visoka
NBS odlučila da referentna kamatna stopa ostane 8,5 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče da zadrži referentnu kamatnu stopu na postojećem nivou od 8,5 odsto, uz ocenu da rizici iz domaćeg i međunarodnog okruženja nalažu dalju opreznost u vođenju monetarne politike.
Referentna kamatna stopa je na pomenutom nivou još od 12. juna i mnogi su se nadali da će centralna banka, zbog izrazito niske inflacije, da smanji svoju kamatu, ali to se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije dogodilo. Očekivanjima da cena novca bude niža doprinelo je i to što je prosečna ponderisana kamata između poslovnih banaka i centralne banke niža i iznosi u poslednje vreme 6,41 odsto.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da je očekivao da će centralna banka, zbog niske inflacije, smanjiti referentnu kamatu.
– Suština referentne kamatne stope je da bude reper (pomoćni orijentir) u međubankarskom zaduživanju, a kako je aktuelna kamata na međubankarskom tržištu niža, to je jasan indikator da je i kamatna stopa Narodne banke trebalo da ide naniže. U okviru monetarne politike referentna kamata je sredstvo za borbu protiv inflacije. Ukoliko inflacija raste, povećava se i kamata što poskupljuje novac. Sada je, međutim, inflacija na niskom nivou – kaže Musabegović.
Po njemu, jedan od razloga što se centralna banka ne odlučuje da smanji pomenutu kamatu jeste to što bi se zbog toga smanjila atraktivnost prodaje državnih hartija od vrednosti.
– Privreda traži niže kamate. U ovoj situaciji nam je potreban zamah, a on počinje od niže cene zaduživanja i za privredu i za stanovništvo. Niža kamata je potrebna da bi se ubrzali novčani tokovi – smatra ovaj profesor Bankarske akademije.
I Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije je očekivao da centralna banka smanji cenu novca zato što je inflacija niska.
– Postoji prostor za smanjenje referentne kamate. Pretpostavljam da Narodna banka očekuje da će se u poslednjem tromesečju povećati inflatorni pritisci i da će inflacija biti na sredini inflacionog cilja od četiri odsto. Prisutni su pritisci na slabljenje dinara što će pogurati inflaciju do kraja godine. Sem toga, Narodna banka je ipak od početka avgusta, kada je dinar počeo da slabi, prodala 305 miliona evra. To znači da nastoje da smanje pritisak na kurs – kaže Nikolić.
Na sednici Izvršnog odbora je ocenjeno da se aktuelne geopolitičke tenzije, ali i očekivano dalje smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike FED-a mogu negativno odraziti na priliv kapitala u zemlje u regionu u narednom periodu, uključujući i Srbiju, saopšteno je iz NBS.
Izvršni odbor NBS očekuje da će donošenje i dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi pozitivno uticati na ocenu stranih investitora u pogledu ulaganja u Srbiju, što bi u narednom periodu doprinelo jačanju otpornosti na pomenute eksterne rizike i pozitivno uticalo na premiju rizika zemlje.
Konstatovano je takođe da se međugodišnja inflacija postepeno vraća ka cilju od četiri plus, minus 1,5 odsto, i da u septembru iznosi 2,1 odsto. Mada su očekivane korekcije cena električne energije izostale, u NBS očekuju da će se inflacija do kraja godine vratiti u granice cilja, a zatim tokom 2015. nastaviti da se kreće unutar tih granica. „Povratku inflacije u granice cilja doprineće niska baza i postepeno iščezavanje dezinflatornog efekta po osnovu niskih troškova u proizvodnji hrane, što potvrđuje i pozitivan doprinos cena hrane međugodišnjoj inflaciji u septembru”, ocenio je Izvršni odbor NBS.
S druge strane, niska tražnja, dodatno pojačana novim merama fiskalne konsolidacije, ostaje glavni dezinflatorni faktor u srednjem roku. To potvrđuje i niska bazna inflacija koja se drugi mesec zaredom kreće ispod ciljanog okvira, navodi se u saopštenju.
J. Rabrenović
objavljeno: 17.10.2014.
