Izvor: Blic, 22.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija nije neophodna
Inflacija nije neophodna
BEOGRAD - Najveći deo cenovnih dispariteta otklonjen je u poslednja dva meseca, tako da s te strane ne preti opasnost da u idućoj godini rast inflacije bude veći od 35 odsto. Poskupljenja proizvoda koja najviše utiču na standard stanovništva, kao što su šećer, ulje, naftni derivati, duvan, kao i međugradski prevoz, već su 'uknjižena', tako da u narednoj godini preostaje da se usklade cene još četiri ključna proizvoda: struje, PTT usluga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komunalno-stambenih usluga i hleba - rekao je Nebojša Savić, saradnik Ekonomskog instituta, na jučerašnjoj prezentaciji decembarskog 'Konjukturnog barometra'.
- U slučaju da se vlast odluči da uspostavi minimalnu ravnotežu cena, struja bi trebalo da poskupi 200 odsto, PTT usluge 100, komunalno-stambene usluge 140, a hleb 50 procenata. Ova poskupljenja prouzrokovala bi porast inflacije od 20 odsto, a ukoliko bi se primenile svetske cene taj rast bi bio 35 procenata. U toj varijanti struja i PTT usluge bile bi skuplje tri puta, komunalne i stambene usluge poskupele bi dvostruko, a cena hleba bi se uvećala za 75 odsto - objasnio je Savić.
Na kraju ove godine, prema proceni stručnjaka Ekonomskog instituta, rast industrijske proizvodnje biće za oko 11,5 procenata uvećan u odnosu na prošlogodišnji, dok će poljoprivreda biti u minusu od 20 odsto. Pred monetarnim vlastima, kako je juče istaknuto, nalazi se važan zadatak da za praćenje postignute valutne stabilnosti obezbede pozitivne kamatne stope koje su trenutno negativne.
M.V.
Prijem u MMF - vest godine
Prijem SRJ u MMF jeste vest godine i istorijski događaj za našu zemlju, ocenio je Nebojša Savić odajući priznanje ekonomskim stručnjacima u novoj vlasti, koji su za dva meseca odradili ono što je bilo realno za godinu dana.
- Naša zemlja od MMF-a na osnovu 467,7 miliona specijalnih prava vučenja može da dobije kredit od 640 miliona dolara. U prilici smo da odmah dobijemo pozajmicu od 151 milion dolara i da od te sume vratimo dug MMF-u od 130 miliona a da ostatak iskoristimo za najhitnije potrebe u privrednom oporavku - rekao je Savić.
Jugoslavija, upozorio je Savić, ne bi smela da ponovi greške drugih zemalja u tranziciji koje su sprovodeći stabilizacioni program zapostavile privredni razvoj. U procesu privrednog oporavka akcenat ne bi trebalo da bude na privatizaciji već na razvoju privatnog sektora.
