Izvor: Politika, 13.Feb.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija lagano pada
Da je NBS više intervenisala, devize bi se prelile u džep kratkoročnih investitora, kao i u firme koje loše upravljaju likvidnošću
Inflacija je u padu i u prvom kvartalu ove godine kretaće se oko donje granice inflacionog cilja od oko 2,5 odsto. To je, međutim, samo privremeno i Narodna banka Srbije (NBS) zbog toga neće smanjivati referentnu kamatnu stopu. Sredinom godine inflacija će se stabilizovati na projektovanom nivou od četiri plus-minus 1,5 procentnih poena, naveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je viceguverner Bojan Marković na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji za februar 2012. godine”.
Slabljenje dinara poslednjih dana je, po rečima viceguvernera, izazvano većim plaćanjem energenata, ali i psihološkim faktorima. Viceguverner je za slabljenje dinara okrivio preduzeća koja „loše upravljaju deviznom likvidnošću”, jer su, ilustracije radi, „imala potrebu za plaćanjem od, na primer, 17 miliona evra, što su na deviznom tržištu ispostavila u jednom danu, umesto da su rasporedile na više dana”.
Krivac su i kratkoročni investitori koji su ušli na tržište po, na primer, 106 dinara za evro, očekujući jačanje dinara, pa su usled slabljenje „izašli” iz dinara.
– Da je NBS intervenisala iz deviznih rezervi one bi se prelile u njihov džep, kao i onih preduzeća koja loše upravljaju likvidnošću – objasnio je Marković.
Viceguverner je bio izričit da će centralna banka učiniti sve što je neophodno da spreči prekomerno dnevno osciliranje kursa i osigura stabilnost deviznog tržišta, ocenjujući da su devizne rezerve od 11,6 milijardi evra više nego dovoljna garancija za to. Po njemu, pad dinara u odnosu na evro nije bio praćen padom likvidnosti banaka, što pokazuje prosečan dnevni promet na međubankarskom deviznom tržištu koji je iznosio oko 130 miliona evra, a to znači da devizno tržište nesmetano funkcioniše.
Oporavak privrede Srbije i snižavanje inflacije u velikoj meri će zavisiti od razvoja situacije u zoni evra, ocenio je viceguverner NBS i naznačio da bi do vidljivijeg oporavka srpske privrede moglo doći tek 2013. godine, što će u velikoj meri zavisiti od dinamike rasta svetske privrede.
Marković je rekao da je NBS snizila prognozu rasta za tekuću godinu sa 1,5 na 0,5 odsto, zbog toga što su, između ostalog, pogoršani izgledi rasta naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera iz Evropske unije, a i zbog toga što je otišao jedan od najznačajnijih privatnih vlasnika iz „Železare Smederevo”. Nova projekcija pada BDP-a Srbije bazira se i na prognozama da će u EU doći do recesije i pada ekonomske aktivnosti u zoni evra od 0,5 odsto, napomenuo je on.
– U ovom trenutku je za Srbiju veoma važno da vlada sprovodi fiskalnu i politiku budžeta, koja je dogovorena s MMF-om. U ovom momentu kreditni rejting zemlje nije ugrožen. Svakako da bi bilo bolje da je revizija aranžmana s MMF-om uspešno okončana, jer bi premija rizika i trošak zaduživanja zemlje u tom slučaju značajnije pala – rekao je Marković.
Viceguverner je objasnio da bi uspešno okončanje prve revizije aranžmana omogućilo NBS da stimuliše dalju relaksaciju monetarne politike, privredni rast i utiče na snižavanje inflacije i drži je u zadatim okvirima.
Ono što je sada bitno, to je da Vlada Srbije sprovodi fiskalnu politiku, što bliže onom što je najavila i dogovorila s MMF-om, naglasio je Marković.
Kada je reč o kreditnom rejtingu jedne zemlje, Marković je kazao da zavisi od dugoročne makroekonomske održivosti, dok kratkoročna makroekonomska kretanja ne mogu dovesti do pada rejtinga.
Ukoliko dođe u pitanje dugoročna makroekonomska održivost, onda je to signal koji bi mogao da znači opasnost za kreditni rejting, objasnio je Marković i predočio da ukoliko se desi neka strukturalna promena u zemlji, onda nije nemoguće da kreditni rejting bude poboljšan.
J. Rabrenović
objavljeno: 14.02.2012.
