Izvor: B92, 02.Okt.2010, 19:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inflacija iznad 7 odsto u septembru

Beograd -- Cene su u avgustu povećane, u odnosu na isti mesec prošle godine, za skoro 8 odsto. U NBS kažu da inflaciju najviše povećavaju poskupljenja hrane i energenata.

Septembarska inflacija u Srbiji je bila nešto iznad sedam odsto.

U istom periodu u Crnoj Gori i Hrvatskoj inflacija je malo iznad jedan, u Bosni ispod dva procenta, a u Švajcarskoj, za nas nestvarno niskih 0, 4 odsto.

U prvom delu godine najbrže su rasle cene pod kontrolom države, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a u poslednja dva meseca došlo je do bržeg rasta cena hrane.

"Mi ne možemo da sprečimo prenos efekata u smislu povećanja troškova. To što je skuplji kukuruz,pšenica, automatski će se odraziti na stočarstvo i prerađenu hranu.To je nešto što ne može da se spreči merama monetarne politike", kaže Branko Hinić iz Narodne banke Srbije.

Da hrana kod nas nije jeftina pokazuju i sledeći primeri:

U Srbiji se mesa i mesnih prerađevina potroši 59 kilograma. U zemljama Evropske unije taj prosek je 75 kilograma po stanovniku. Kod nas se popije, kad ga ima, 56 litara mleka, a u Evropskoj uniji prosek je 82 litre.

Pitanje koje se nameće je, može li hrana biti jeftinija i mogu li subvencije države biti veće?

"Potpuna jedna jednokratna pomoć, bespovratna, direktna subvencija, čime ministarstvo poljoprivrede neminovno utiče na cenu koštanja gurajući je na dole. Naravno, bez državnog upliva bilo bi još više, daleko više", kaže Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Građanima Srbije oko 42 odsto ukupnih primanja odlazi na hranu, što je gotovo dvostruko više nego u zemljama Evrope. Tamo se za hranu izdvaja između 12 i 18 procenata zarade. Verovatno da je tajna pristupačne cene u finansijskim podsticajima koje farmerima, odnosno poljoprivredi daje država.

"Otprilike deset puta je razlika u iznosu subvencija između farmera u Evropskoj uniji i naših farmera. Oni imaju više prostora da se cenovno igraju. U Srbiji ćemo sigurno imati jeftiniju hranu ukoliko sve institucije sistema funkcionišu, država ima svoj deo zadatka i ukoliko se svi potrudimo da ti poslovni odnosi u lancu proizvodnje, da se poverenja pre svega povrate", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Milovanović kaže da cena hrane gura inflaciju, ali je nemoguće izolovati Srbiju od svetskog tržišta.

Do kraja godine ekonomisti očekuju veći rast cena koje se slobodno formiraju na tržištu, tu spada hrana, umeren rast regulisanih cena, to su energenti i te cene određuje država. Sezonski pad cena, prema očekivanjima ekonomista imaće poljoprivredni proizvodi.

Prava adresa oko hrane i cena je Ministarstvo trgovine, ali ni posle dva dana dogovora i pregovora, niko iz tog ministarstva nije želeo da stane pred kameru.

Milosavljević: Borimo se protiv kartela

"Postojanje kartela u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, poput mleka, ima uticaja na formiranje cene hrane, ali država mora da se bori protiv takvih pojava", rekao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

On ipak tvrdi da su cene osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji su bitni za građane zadržali nivo od prošle godine.

"Mislim da je vrlo važno u periodu koji je pred nama u narednih nekoliko meseci da cene energenata ostanu stabilne, pre svega električne energije i ako je moguće gasa, i to će delovati kao stabilizajući faktor na opšti nivo cena. A da je teško i da imamo svaki dan izazova i novih pritisaka na rast cena - to stoji. Za sada se sa tim borimo i nada se da ćemo to održati", kaže Milosavljević.

Nastavak na B92...