Izvor: Blic, 16.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija ispod 50 odsto
Inflacija ispod 50 odsto
BEOGRAD - Ovogodišnja inflacija je premašila planirane okvire, ali to ne znači da je rast cena izmakao kontroli i da preti opasnost da građani u drugoj polovini godine teže preživljavaju. Na ispravljanju cenovnih dispariteta mora da se istraje kako bi za narednu godinu obezbedila znatno povoljnija markoekonomska pozicija, a očekivani udar na standard stanovništa zbog predstojećih poskupljenja struje, komunalija i PTT usluga, moći će da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ublaži jer je izvesno da će u narednim mesecima doći do porasta prozvodnje koji obezbeđuje i rast plata - ističe u razgovoru za 'Blic' dr Nebojša Savić, saradnik Ekonomskog instituta.
Statistika potvrđuje da su cene na malo u prvih šest meseci porasle 23, a troškovi života 26,5 odsto, dok su plate veće za 13,6 procenata. Međutim, ukoliko se upoređuje stanje u odnosu na prošlu godinu vidi se da je rast prosečne zarade bio 115,9, a cena 116,6 i troškova života 122,4 odsto.
-Tekuća inflacija u prvih šest meseci bila je osam odsto dok je otklanjanje dispariteta izazvalo rast cena od 15 procenata. Ukoliko se istraje na planiranim poskupljenjima koja vode ka uspostavljanju realnih pariteta, ovogodišnja inflacija će biti od 45 do 49 odsto, ali taj 'prebačaj plana' od oko 15 procenata ne bi trebalo da uplaši kreatore ekonomske politike da odustanu od toga da se konačno utvrde tržišne cene. Prethodni režim je zbog očuvanja socijalnog mira 60 odsto cena držao pod kontrolom i neizbežno je da se plati cena prelaska na režim liberalizacije - kaže dr Savić i dodaje da bi ovogodišnja inflacija bila 20 odsto da nije bilo tog lošeg nasleđa. Međutim, ukoliko bi se cene ključnih proizvoda dovele do kraja godine na realan nivo, skok cena bi bio čak 80 odsto.
Samo po osnovu narednog poskupljenja struje od 46 odsto mesečni rast inflacije biće tri odsto, iako će cena električne energije i dalje biti niža od tržišne. Skok cena u julu bio je, prema sadašnjim računicama, od dva do tri odsto, što je uglavnom posledica poskupljenja telefonskih impulsa koji su na mesečnu inflaciju uticali sa 0,7 procentnih poena, dok se nova cena šećera u tu cifru ugradila sa 0,2 odsto. Dispariteti koji se prenose u iduću godinu ne bi trebalo da značajnije utiču na ekonomske troškove i ukoliko ne đođe do korekcije planiranih poskupljenja, procenjuje se da će dogodine inflacija biti oko 20 odsto.
Kad je reč o sve češćim upozorenjima građana da su cene pobegle platama, dr Savić naglašava da treba imati u vidu da su prosečne zarade u septembru prošle godine bile 80 maraka, a u junu ove godine 162 marke i približavaju se ravnoteži. Naime, predviđeni porast društvenog 'dozvoljava' da plate rastu do 170 maraka jer bi deblji novčanici narušili stabilnost finansijskog tržišta. M.V. Blaži 'strujni udar'
U Vladi Srbije, kako saznaje 'Blic', još nije usaglašen predlog da naredno poskupljenje struje, planirano za oktobar, bude 46 odsto. Za sada preovlađuju ocene da bi ta mera uoči grejne sezone izazvala veliko nezadovoljstvo građana jer veliki broj domaćinstava ne bi bio u mogućnosti da na vreme plaća svoje račune. Zbog toga se očekuje da će, i pored zahteva MMF-a da se do kraja godine u tom procentu ispravi disparitet u ceni električne energije, Vlada predložiti EPS-u da ublaži najavljeni 'strujni udar'.
