Izvor: Glas javnosti, 03.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija 9,4 umesto 6,5 odsto
BEOGRAD - Monetarni odbor Narodne banke Srbije juče je odlučio da i dalje zadrži visoku referentnu kamatnu stopu od 15,75 odsto jer je to način da se bazna inflacija polovinom 2009. vrati na ciljani nivo. Radovan Jelašić, guverner centralne banke je kao razloge takve odluke naveo visoka inflatorna očekivanja, neizvesnost oko daljeg kretanja cene nafte i očekivanu ekspanzivnu fiskalnu politiku.
Jelašić je upozorio da ove godine neće biti ostvarena planirana inflacija i da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bazna inflacija biti 8,7 odsto, umesto do šest, dok će ukupna inflacija iznositi 9,4 umesto projektovanih 6,5 odsto. Guverner je podsetio da je NBS uvela restriktivne mere krajem januara sa povećanjem referentne kamatne stope sa 10 odsto na sadašnji nivo, čime je usporen rast kredita, pre svega građanima, ali da i pored toga, zbog neodgovarajuće fiskalne politike i visoke cene nafte u svetu, inflacija nije zaustavljena. „Povećana restriktivnost NBS bila je neutralisana zbog skoka svetskih cena hrane i nafte, zatim izbornim tenzijama u zemlji i u odnosima sa svetom. Čak i drastično pooštravanje monetarne politike u proteklom periodu ne bi vratilo baznu inflaciju na planirani nivo“, precizirao je Jelašić.
Bez većih oscilacija kursa
Jelašić je napomenuo i da će do kraja godine dinar ostati stabilan i da ne treba očekivati veće oscilacije kursa, koji danas iznosi oko 76,3 za jedan evro. Dinar je od početka godine ukupno apresirao prema evru za oko dva odsto, a samo u drugom tromesečju oko 1,9 odsto, naveo je guverner i dodao da je tokom avgusta NBS tri puta intervenisala na međubankarskom tržištu deviza da bi sprečila prevelike oscilacije kursa. Govoreći o kreditnoj aktivnosti banaka, Jelašić je rekao da je usporena od početka godine, a jedino je zabeležen rast zaduživanja privrede u inostranstvu, ali inflatorni pritisci po tom osnovu nisu evidentni.
Takovo osiguranje nije prodato
Centralna banka nije odobrila prodaju 10 odsto akcija Takovo osiguranja iz Kragujevca, rekao je Jelašić. Beogradska štampa prenela je juče informacije bugarskih medija da je jedna osiguravajuća grupacija iz Bugarske preuzela 10 odsto te osiguravajuće kuće. Takovo osiguranje je prošle godine objavilo poziv zainteresovanim kupcima za preuzimanje većinskog paketa akcija, ali do sada taj tender nije okončan.
Prema poslednjim podacima NBS međugodišnja bazna inflacija u avgustu je 10,3 odsto, a potrošačke cene su u tom periodu porasle za 13,9 odsto.
Guverner je upozorio da će vanredno povećanje penzija od 10 odsto značiti povećanje rashoda budžeta za oko tri milijarde dinara mesečno. „Za NBS povećanje penzija samo po sebi nije sporno, ali je problematično jer se to realizuje preko povećanja budžeta, a ne preraspodele sredstava. To je dovoljno za narušavanje makroekonomske stabilnosti“, kazao je Jelašić i upozorio da je neizvesno da li će biti i novih ispunjavanja „muzičkih“ želja budžetskih korisnika. Prema njegovim rečima posledice većih penzija su zadržavanje sadašnje ili čak zaoštravanje monetarne politike, skuplje finansiranje i viša inflacija. Jelašić smatra da dugoročno ni penzionerima neće biti bolje jer će inflacija obezvrediti njihova mesečna primanja. „MMF i rejting agencije su jasno stavile do znanja Srbiji da je njen ključni problem u fiskalnoj politici“, kazao je guverner i najavio polovinom septembra posetu tehničke misije Međunarodnog monetarnog fonda zbog upoznavanja sa ekonomskom situacijom Srbije, posebno fiskalnom politikom i pripremom budžeta za 2009. godinu.
Jelašić je rekao i da će u septembru, u britanskom Ekonomistu i domaćoj štampi biti objavljen poziv zainteresovanim licima za učešće u izboru viceguvernera NBS.
