Izvor: B92, 07.Nov.2014, 15:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Industrija u 'zoni smrzavanja'"

Industrijska proizvodnja u septembru je u odnosu na isti mesec 2013. zabeležila pad od čitavih 16 odsto, što znači da se nalazi duboko u "zoni smrzavanja".

To je ocenio ekonomski analitičar Instituta za tržišna istraživanja (IZIT), Saša Đogović, navodeći da je tome dosta doprineo pad proizvodnje električne energije, gasa i pare od 38,9 odsto, što je negativna posledica majskih poplava.

Istovremeno, proizvodnja derivata nafte imala je veoma dramatičan pad, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od čak 91,5 odsto, što bi moglo eventualno da znači da je došlo do remonta kapaciteta, ali treba videti šta će se desiti u narednom mesecu i da li su u pitanju neki drugi faktori, napomenuo je Đogović.

Posmatrano kumulativno, u prva tri kvartala fizički obim indutrijske proizvodnje beleži pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period lani. Đogović je podsetio da je u prva tri meseca ove godine proizvodnja imala pozitivan rast od 2,1 odsto, u prvih pet meseci 0,2 odsto, dok je za prvo polugodje pala 1,3 odsto, za osam meseci pad iznosi 4,3 a za devet meseci 5,7 odsto.

To slabljenje realnog sektora, po njegovom mišljenju, ukazuje da nisu u pitanju samo majske poplave koje su snizile prozvodnju, već da postoje strukturni problemi u privredi, da nema dovoljno novih investicija, ni razmaha privatne inicijative.

Đogović je ocenio da inflacija u narednoj godini neće biti problematična tačka srpske ekonomije i naveo da "značajnu kočnicu u širenju inflatornog virusa naredne godine predstavljaju očekivano veća nezaposlenost i pad prihoda stanovništva".

Đogović je podsetio da je zaključno sa septembrom ove godine inflacija u Srbiji bila 2,3 odsto i naglasio da prema svim procenama do kraja godine ona neće preći planiranu gornju granicu za ovu godinu od 4,5 odsto.

"Ovako niska stopa inflacije posledica je slabije kupovne snage stanovništva i relativno stabilnog deviznog kursa dinara koji je u funkciji sprečavanja inflatornog potresa", dodao je on.

On je ocenio da je neshvatljivo da komercijalni sportovi, kao što su fudbal, košarka i tenis nisu sposobni da sami sebe finansiraju, naglašavajući da je veliki upliv politike u sport i neracionalno subvencionisanje klubova. "Bilo bi normalno da komercijalni sportovi doprinose republičkom budžetu, a ne da uzimaju sredstva iz njega", naglasio je Đogović.

Prema rečima Đogovića, jedina mogućnost da se podstakne penjanje inflacije na više kote, ali u granicama zadatih, uz sezonski očekivani rast potrošačkih cena tokom jeseni je klizanje dinara u odnosu na evro.

"Kretanje inflacije predominantno će zavisiti od Vlade Srbije , odnosno njenih fislkalnih mera i odluka da se izvrši poskupljenje usluga ili proizvoda koji su pod njenom kontrolom, kao i od kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije (NBS)", naveo je on.

Đogović je dodao i da je 2014. izgubljena godina za preduzimanje ekonomskih reformi u Srbiji, kao i da se subvencijama preduzećima u restrukturiranju i javnim pravnim subjektima samo naglaša "populistički" pristup ekonomiji, a ne rešavaju problemi, već se samo guraju pod tepih.

Prema njegovim rečima, u fokusu reformi u Srbiji ne smeju biti samo javna preduzeća, preduzeća u restrukturiranju ili državna uprava, već one treba da budu sprovedene i u zdravstvu, sportu, kulturi, prosveti i nauci.

Đogović je naglasio da je "zdravstvo primer žrtve partokratske piramide, jer su u njemu zapošljavani kadrovi koji su bili u službi partije a ne medicine, pa sada ima previše administrativnih radnika".

Nastavak na B92...