Izvor: S media, 16.Dec.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indeksi u plusu, dolar slabiji
Vrednost vodećih indeksa akcija na svetskim efektnim berzama je danas bila nešto veća nego juče, posle izveštaja da će biti odložena primena novih, oštrijih pravila funkcionisanja finansijskog sektora na globalnom nivou, dok je na deviznim tržištima nastavljena blaga silazna korekcija kursa dolara.
Evropski i azijski indeksi akcija su uvećani nakon što je "procurela" vest da će globalni regulatori dati neku vrstu "grejs perioda" finansijskim kompanijama, pre nego >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << što otpočne striktnija primena novih pravila koja će se primenjivati u prometu hartija od vrednosti, navodi agencja Rojters u izveštaju iz Londona.
Globalni indeks akcija MSCI napredovao je 0,3 odsto, a glavni evropski indikator kretanja cena deonica FTSEurofirst 300 oko jedan odsto, dok je DJ STOX indeks vodećih evropskih banaka ojačao dva procenta.
Glavni japanski indeks akcija Nikei ojačao je na berzi u Tokiju 0,93 odsto i trenutno vredi najviše od 27. oktobra, navodi se u izveštaju agencije Kjodo.
Istovremeno, na američom tržištu su cene terminskih hartija od vrednosti uvećane, u proseku za 0,5 do 0,7 odsto, što upućuje na zaključak da će i današnji početak trgovine na Volstritu proći u znaku poskupljenja deonica, izveštava agencija Blumberg.
Tržišni stručnjaci smatraju da će do kraja dana na poslovanje efektnih berzi najviše uticaja imati odluka Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) o kamatnim stopama i daljim koracima u vodjenju novčano-kreditne politike.
Fed najverovatnije neće menjati postojeću super-nisku referentunu kamatnu stopu od izmedju nula i 0,25 odsto, jer je to početkom sedmice najavio i predsednik te centralne banke Ben Bernanki.
On je, osim toga, obećao da će američka centralna banka i dalje nastaviti da snabdeva domaće banke i privredu potrebnim likvidnim sredstvima, sve dok se najveća svetska ekonomija u potpunosti ne stabilizuje.
Juče su, medjutim, cene akcija na američkom tržištu opale, prvi put u toku proteklih pet dana, a najviše su pojeftinile hartije Sitigrupe - 3,8 odsto - nakon izveštaja da će banka emitovati akcije u vrednosti 20,5 milijardi dolara da bi ih prodala na tržištu i prikupljenim novcem vratila deo duga američkoj vladi.
Negativan uticaj na američko tržište imala je i vest o padu indeksa proizvodne aktivnosti u Njujorku tokom tekućeg meseca, a takodje i izveštaj o rastu proizvodjačkih cena u SAD u novembru.
Na valutnim berzama situacija je letargična uoči predstojećih verskih i novogodišnjih praznika, a poslovanje je suženo uz neznatne korekcije kurseva glavnih valuta.
Evro je u takvoj tržišnoj klimi na londonskoj deviznoj berzi ojačao minimalnih 0,2 odsto, na 1,4559 dolara, dok je indeks americke valute prema korpi šest drugih jakih novčanih jednica bio nešto niži nego juče.
Istovrmeno je dolar stagnirao u odnosu na japanskog takmaca i na berzi u Londonu je menjan po kursu od 89,6 jena. Funta sterlinga je kotirala 1,6353 dolara, dok je "amerikanac" razmenjivan za 1,038 švajcarskih franaka.
