Izvor: Politika, 16.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Impulsi pulsiraju profit
Listu sto najuspešnijih preduzeća srpske privrede po ostvarenoj dobiti predvode „Telenor”, „Hemofarm” i „Invej”, a najveće iznenađenje zemunski „Zmaj”
„Telenoru” se, stvarno, isplatila svaka para.
Tvrdnja Stajna Erika Velana, prvog čoveka norveške kompanije u Srbiji, izrečena u Politikinom poslovnom klubu, izvesno je, nije bila samo puki poziv stranim investitorima da ovde ulažu. Ovih dana dobila je potvrdu i u brojkama iz najnovije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << liste sto najvećih dobitaša srpske privrede, koju svakog leta za prethodnu godinu objavljuje Republički zavod za razvoj.
Posle uknjiženih 1,484 milijarde dinara dobiti u 2006, godini u kojoj je za „Mobi 63” platio milijardu i po evra i sedme pozicije na top-listi sto najuspešnijih, „Telenor” je 2007. godinu završio sa neto profitom od 6,459 milijardi dinara i izbio na čelo liste, zbacivši sa pobedničkog postolja, na četvrto mesto, prethodnog šampiona – Duvansku industriju Niš, koja je i lane pod kapom „Filipa Morisa” poslovala sa viškom od 2,498 milijardi dinara.
Peconi smenio Miškovića
Sve da iz analize koja uspešnost firmi meri neto ostvarenom dobiti u tekućem poslovanju nisu isključena javna preduzeća, šampionsku titulu bi opet doneo profit od impulsa. Samo što bi palicu držao Telekom „Srbija”, koji je ostvario ubedljivo najveću dobit srpske privrede – 11,573 milijarde dinara. Drugo mesto bi pripalo NIS-u sa 8,096 milijardi dinara profita, Norvežani bi pali na treću poziciju, a iza njih na četvrtoj bi se smestilo još jedno državno preduzeće PTT „Srbija” sa 4,118 milijardi dinara.
Da specifičnost i neuporediva veličina državnih kompanija ne bi zamaglila sliku srpske privrede, javna preduzeća su posebno rangirana, što je „Telenor” izbacilo na čelo liste. Kao i svuda u svetu, u društvu telekomunikacionih i naftaških, među najuspešnije i u Srbiji se smestila farmaceutska kompanija. Sa 3,138 milijardi dinara neto dobiti od lekova i drugih farmaceutskih proizvoda, vršački „Hemofarm” zauzeo je drugo mesto na listi „Top 100”, dok je u prethodnom rangiranju trećeplasiranu Miškovićevu „Deltu M” zamenio „Invej” Predraga Rankovića Peconija.
Najbolje kotirana firma iz Delta sistema (koji inače okuplja čak 71 povezano preduzeće) sada je „Pekabeta” na 26. mestu, dok se lane četvrtoplasirana „Delta Maksi” spustila na 32. poziciju liste najuspešnijih pojedinačno rangiranih firmi. Međutim, daleko od toga da je Miškovićeva imperija na silaznoj putanji. Jer, kada se posmatraju veliki privredni sistemi kao celina – na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja, „Delta M” je sa 4,589 milijardi dinara neto profita trećeplasirana, posle jednočlanog „Telenora” i „Viktorija grupe” sa 5,538 milijardi dinara dobiti, osam članica i, prema registru privrednih subjekata, tri vlasnika (Zoran Mitrović, Milija Babović i Stanko Popović). Najbolje plasirana „Viktorijina” firma – na devetom mestu je „Viktorijaoil” sa 1,614 milijardi dinara neto dobiti.
Vratimo li se pojedinačnom spisku među prvih 19 firmi koje imaju po više od milijardu dinara dobiti, posle „Telenora”, „Hemofarma”, „Inveja”i DIN-a, u prvoj desetorci su, uglavnom, stari znanci: peti je „Tarket” iz Bačke Palanke (2,3 milijarde dinara), šesta je smederevska železara (2,2 milijarde), koja je pod firmom „Ju-Es Stila Srbija”, iz gubitaških voda u kojima je plivala godinama, 2006. napravila skok na drugo mesto, a sedmi je „Lafarž BFC” sa za dva mesta nižim rangom, ali sa većom dobiti (2,178 milijardi) nego u prethodnom bodovanju. Inače, među prvih sto najboljih su i druge dve cementare – kosjerićki „Titan” na 20. i paraćinski „Holcim” na 35. mestu.
Kombajnom u prvi tim
Smestivši se između beočinske cementare i pomenutog devetog „Viktorijaoila”, iz gubitaške zone u prvu desetorku srpske privrede doplivala je „stara kuka” metalskog kompleksa zemunski proizvođač poljoprivrednih mašina „Zmaj”. On je u 2006. beležio gubitak od oko pola milijarde dinara, da bi u 2007. uknjižio čak dve milijarde dinara dobiti i osvojio osmo mesto liste najboljih. Na desetoj poziciji sa 1,6 milijardi dinara profita je paraćinski „Pionir” iz prehrambene, konditorske industrije, koji je uspenje doživeo posle privatizacije. Jedanaesta u ovom timu je „Koka- Kola HBC” (1,4 milijarde dinara), a za njom su „Tetra pak prodakšn” (1,37 milijardi dinara) koji je na listi za 2005. bio čak trećeplasirani, i već nekoliko godina dobro kotirani „Matijević” iz Novog Sada sa 1,26 milijardi dinara profita. Tu je i „Soja protein” iz „Viktorijinog” sistema (1,25 milijardi ) i „Beogradsko mešovito preduzeće” sa 1,1 milijardom dinara dobiti. Iza naziva, ovog preduzeća, kažu upućeni, zapravo stoji firma koja upravlja hotelom „Hajat”. Svaki pokušaj da proteklih dana neko iz BMP-a, možda bolje od nas, definiše njegovu delatnost, bio je neuspešan. A telefonskih pokušaja nije bilo malo.
Među najuspešnijima, sa oko milijardu dinara neto dobiti, jesu i građevinsko preduzeće „Niš” i MK komerc iz MK grupe Miodraga Kostića i šampion za 2004. Apatinska pivara koje, potom, dve godine nije bilo na top-listi, da bi se sada vratila, i to na 18. poziciju. Kako uz pivo najbolje idu grickalice prati je „Marbo produkt”. Oko pedesetak miliona dinara zafalilo je cementari „Titan” i „Galenici” do milijarde dinara dobiti, ali im to nije smetalo da zauzmu dobre 20. i 21. poziciju od stotinu prvoplasiranih dobitaša srpske privrede.
Iza njih su se upisali: „Henkel-Merima”, „Nektar”, „Frikom”, „Nelt”, „Pekabeta”, „Štark”, „Takovo”, „Tigar Tajres”, „Crvenka”, „Delta Maksi”" Poslednjih tridesetak od 100 prvoplasiranih dobitaša na listu su ušli sa između 200 i 300 miliona dinara profita.
Plesali su samo jedno leto
Uporede li se prethodne liste, 50 preduzeća sa najnovije za 2007, bila su i u protekle tri godine među sto najuspešnijih. Nekih sada nema, iako su poslovala pozitivno, možda i zato što je, kako zapažaju Zavodovi analitičari, donji prag za ulazak među sto najvećih dobitaša, iz godine u godinu sve veći (38,1 milion dinara u 2003, 67,3 u 2004, 85,2 u 2005, 179,6 u 2006) da bi sada poslednjeplasirani „Centroproizvod” imao 229 miliona dinara dobiti.
Bilo je, istina, proteklih godina i onih koji su iako jako dobro kotirani plesali samo jedno leto, kao recimo „Livnica Kikinda”, koja je sam vrh liste po ostvarenoj neto dobiti dospela one godine kada ju je uoči privatizacije, njen bivši direktor a tada ministar privrede, „očistio” od dugovanja državi. Ali tako štelovan uspeh bio je kratkog daha.
Sto najuspešnijih sa najnovije liste ostvarilo je u 2007. ukupno 73,194 milijarde dinara neto dobiti (22,3 odsto neto dobiti cele privrede) i iako predstavljaju samo 0,12 aktivnih preduzeća sa 12,7 odsto učestvuju u ukupnom prihodu, sa 9,5 u kapitalu i sa 9,5 u stalnoj imovini srpske privrede i zapošljavaju 5,8 odsto (64.687) ukupno zaposlenih, što govori o njihovom značajnom uticaju na privredna kretanja.
Detaljnija analiza ukazuje na povećanu koncentraciju dobiti u privredi Srbije jer se učešće 100 najuspešnijih iz godine u godinu povećava, ali i na smanjenje učešća broja rentabilnih u ukupnoj kvoti preduzeća.
Sektorska struktura najuspešnijih je gotovo nepromenjena: listom i dalje dominiraju prerađivači – 59 firmi koje ostvaruju 63 odsto neto dobiti i u kojima radi 65,9 odsto zaposlenih u sto firmi sa top-liste. Na najnovijem spisku je i 26 trgovinskih firmi, osam građevinskih, po tri iz oblasti poljoprivrede i sektora saobraćaja i veza i jedna hotelijerska.
-----------------------------------------------------------
Pohod na metropolu
U Beogradu posluje i profit stvara gotovo polovina, tačnije 46 firmi sa liste najuspešnijih za 2007. godinu, dok je iz nerazvijenih i nedovoljno razvijenim opština u društvo najboljih uspela da uđe, slovima i brojem, jedna firma. Neko će reći bolje jedna nego nijedna, kao u prethodnom rangiranju. Ta jedna jedina je „Živinoplus" iz Vladimiraca u Mačvanskom okrugu. I nije se samo prikačila, već je i dobro plasirana u prvoj polovini liste, na 42. mestu sa 467 miliona dinara neto dobiti.
Inače, 46 velegradskih dobitaša, u svoje bilanse knjiže gotovo polovinu i neto dobiti i ukupnog prihoda i zaposlenih u firmama sa top-liste. Po sistemu što bliže metropoli, to bolji izgledi za uspeh, posle Beograda, po broju - 13 firmi iz grupe sto dolazi iz najrazvijenijeg Južnobačkog okruga.
Analitičari Zavoda za razvoj primećuju i novu praksu da firme iz unutrašnjosti Srbije, iako tamo posluju, svoje sedište na papiru sele u Beograd, odnosno registruju se na beogradske adrese, što statistički pojačava koncentraciju uspešnih i dobiti u metropoli.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 17/08/2008]
.jpg)
