Izvor: Glas javnosti, 22.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovina NIS Dinkićev adut
BEOGRAD - U postupku privatizacije Naftna industrija Srbije prodavaće se kao pravno lice sa imovinom koju će utvrditi Vlada Srbije na osnovu konačnog bilansa između Akcionarskog društva NIS i javnih preduzeća „Srbijagas“ i „Transnafta“ - odgovaraju u Direkciji za imovinu na pitanje, šta je u suštini u vlasništvu domaće naftne kompanije, a povodom tvrdnji da se imovina ovog preduzeća zvanično vodi na državu. Ovo je kao ključnu stavku naveo i Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i ministar ekonomije. Ruski „Gasprom njeft“ je, drugim rečima, prema Sporazumu o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede kupio domaću firmu bez imovine.
Iako je manje-više jasno šta je imovina NIS-dve rafinerije, benzinske pumpe, nalazišta nafte i gasa, poslovne zgrade i vredna sporedna imovina - od hotela do akcija u više preduzeća, čega je bila svesna i ruska strana, novi pregovarači na čelu sa Dinkićem, pravno gledano imaju sva prava da zaigraju na ovu kartu. Pitanje je samo kako će se to dopasti Rusima i da li njegovi potezi, kao što je izbor firme za procenu NIS, mogu da dovedu do kraha energetskog sporazuma. Nova procena domaćeg preduzeća mogla bi da potraje mesecima, što bi nanelo štetu ne samo pregovorima sa Rusima, jer treba formirati i zajedničku firmu za gradnju gasovoda i skladište gasa, a već se dosta kasni. I NIS gubi jer su mu investicije preko potrebne.
Osim što traži više od 400 miliona evra za 51 odsto NIS-a, Dinkić najavljuje da sa Rusima nema razgovora o nalazišta nafte i gasa jer njihovu prodaju ne dozvoljavaju domaći propisi. Predstavnici „Gasprom njefta“ odmah su uzvratili da neće dati više para i da kupuju NIS sa svom imovinom, a stručnjaci kažu da se oko nekih spornih tačaka može naći rešenje dobro za obe strane. „Sa kupcem se može potpisati production sharing agreement (prodakšn šering agriment), kojim se određuje raspodela postojeće ili proizvodnje nafte i gasa iz novih nalazišta. Tako bi Rusi dobili domaće sirovine, ali bi nalazišta bila u državnom vlasništvu“, navodi jedan od stručnjaka. Pojedini analitičari smatraju da bi država mogla da zadrži i deo sporedne imovine, kao i da natera rusku stranu da poveća investicije sa predviđenih 500 miliona evra, za šta je raspoložen i „Gasprom njeft“.
VREDNA IMOVINA
NIS osim dve rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, 497 benzinskih stanica, nalazišta nafte i gasa u Vojvodini i Angoli, postrojenja za istraživanje i eksploataciju, ima i fabriku vode „Jazak“, rafineriju gasa u Elemiru, 11 hotela i restorana među kojima su najvredniji hotel „Splendid“ kod Prčnja, „Vis“ na Zlatiboru i kompleks „Hajat-Jelen“ na Crnom vrhu. Ali i akcije u „Petrohemiji“, „Karbondioksidu“, Politici AD, RTV Politika, „Jugovoću“ i Sportskom centru „Pinki“.
ODBOR ODBIO AMANDMANE
Odbor Skupštine Srbije za industriju odbio je juče amandmane Liberalno-demokratske partije (LDP) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) na Predlog zakona o potvrđivanju energetskog sporazuma sa Rusijom. Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić rekao je novinarima posle sednice Odbora da u odbijenim amandmanima nije reč o promeni sporazuma, nego o njegovom neprihvatanju. „Oni smatraju da sporazum nije u interesu države, dok vlada i Ministarstvo smatraju da je realizacija tog sporazuma od vitalnog i strateškog interesa jer će obezbediti energetsku stabilnost“, kazao je Škundrić. Upitan da li će se ići na varijantu podizanja cene za Naftnu industriju Srbije, Škundrić je kazao da potpredsednik vlade Mlađan Dinkić ne govori o podizanju cene za NIS, nego o stvaranju uslova za zadovoljenje najboljih interesa obe strane.
Da podsetimo, sporazum predviđa prolazak gasovoda „Južni tok“ za snabdevanje Evrope preko Srbije, zaradu od tranzita, vlasnika NIS koji želi da duplira preradu nafte i učini ga liderom u regionu, dogradnju skladišta gasa Banatski Dvor, sigurne isporuke gasa i nafte po, kako Rusi tvrde, nižim cenama, razvoj petrohemijske industrije...
Problem sa imovinom nastao je transformisanjem bivšeg javnog preduzeća NIS jula 2005. godine u NIS AD, „Srbijagas“ i „Transnaftu“. Vlada je formirala tri preduzeća, ali nije odredila koja imovina kome pripada, a za to je potrebna posebna odluka izvršne vlasti. „U pogledu deobnog bilansa ostali su nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko manjeg broja nepokretnosti zbog čega je formirana međuresorska radna grupa od predstavnika potpredsednika vlade, ministarstava energetike i finansija, Javnog pravobranilaštva, Sekretarijata za zakonodavstvo, Agencije za privatizaciju i Direkcije za imovinu, kako bi predložila rešenje i vlada usvojila konačan deobni bilans“, navode u Direkciji.
.jpg)
