Izvor: Vostok.rs, 19.Jun.2013, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imigranti: rashod ili prihod?
19.06.2013. -
Uticajna Organizacija za ekonomsku sradnju i razvoj OESR pokušala je da opovrgne jednu od najproširenijih predstava u današnjoj Evropi – o negativnom ekonomskom delovanju priliva migranata. Analiziravši imigracione talase u poslednjih 50 godina, njeni eksperti su došli do prilično neočekivanog zaključka na prvi pogled: imigranti ne samo da ne jedu budžet zemlje domaćina, već i donose blagajni dodatne prihode.
Neočekivanim ovaj zaključak deluje samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na prvi pogled, smatra naš komentator Petar Iskenderov.
- Jedan od omiljenih argumenata pristalica nacionalističkih i izolacionističkih koncepcija je teza o finanfijskoj pogubnosti imigracije. Prema sličnim predstavama, došljaci dobijaju budžetske doprinose, socijalne doprinose, povlašćene stanove, zaposlenje, ostale isplate koje opterećuju državni budžet koji je i tako u krizi. Jasno je da ova logika postaje posebno popularna u vreme globalnih finansijskih kriza. Ali i u mirnija, sita vremena tema imigracije ima negativnu finansijsku nijansu.
Razume se, osnove za takve bojazni postoje. Ipak ako se okrenemo činjenicama, postaje jasno da se problem u stvari raspada na dva.
Prvi je vezan sa onim migrantima koji zaista stižu u ekonomski razvijenije države sa koristoljubivim ciljevima. Primer može da bude takozvana vrteška – kada zemlje članice EU s vremena na vreme bukvalno okupiraju emigranti iz određenih zemalja i regiona. Upečatljivo svedočanstvo su dramatični događaji koji su započeli početkom 2010. u Zapadnoj Evropi. Hiljade Albanaca koje su stigle u Belgiju očigledno na signal, blokirale su državne ustanove u Belgiji, tražeći od vlade azil, stan, posao i novčanu pomoć. slična priča se ponovila u Švedskoj. Specifika zakonodavstva EU upravo pomaće da se organizuje ovakva finansijska vrteška. jer vlasti zemalja EU isplaćuju doprinose čak onim doseljenicima kojima odbijaju izdavanje dozvole boravka. U Švedskoj, na primer, ova suma iznosi 500 evra. Dobivši sredstva, Albnaci su isto tako masovno odlazili u susedne države EU, gde se procedura ponavljala.
Ilegalni imigranti koriste i drugi scenario – dolaze u pograničnu zemlju EU kako bi zatim pronikli u dubinu evropskog prostora i tamo se naselili. U pogledu date kategorije imigranata alarmantna razmišljanja izolacionista su sasvim opravdana. Ali rešavanje sličnih problema realno i može da bude nađeno na osnovu optimalizacije već postojećeg šengenskog sistema, bez njenove likvidacije, rekao je za Glas Rusije rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov.
Ipak problem imigracije ima i drugu stranu – odražava opšte procese globalizacije i transtranično kretanje biznisa i radnih resursa. Kako piše američki Njujork Tajms pozivaju se na eksperte OESR, za 2001-2011. godinu stnovništvo zemalja domaćina u svetskim razmerama uvećalo se na račun migranata za 40%. Ipak kolebanja u budžetskim prihodima i rashodima bila su manja i nisu premašila 0,5%. Pri tome često se isticao upravo porast prihoda državne blagajne, vezanih sa porezima i drugim izdvajanjima koja su morali d aplate imigranti naseljeni u pojedinim zemljama. Slična situacija karakteristična je za EU. EU je preživela u prvoj dekadi ovog veka svoje najveće proširenje koje je donelo ozbiljne ekonomske pluseve, potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnjikov.
- U starim zemljama EU, razume se, pojavljuju se određeni problemi. Tamo se pojavljuju radnici iz novih zemalja EU. Neke kompanije Zapadne Evrope prelaze u Istočnu, prenoseći tamo svoju proizvodnju. Ali negativni uticaj datih procesa nije tako velik kao koristi koje je na kraju dobila ekonomija Evrope od ujedinjavanja.
Problem nije nacionalni, već klasni, tako je okarakaterisao masovne nerede u Švedskoj poslanik nacionalnog parlamenta u ime socijal-demokrata Morgan Juhanson. Nije isključeno da ako vlade država EU zaista budu videle u migrantima ne strani teret, već pre svega izvor sopstvene ekonomske obnove, sa problema imigracije će se skinuti suvišni dramatizam.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/patrick wilken/cc-by-nc
