Izvor: B92, 19.Dec.2015, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo odlične šarane, a uvozimo soma iz Vijetnama
Beograd -- Mada građani Srbije u ovim danima posta i slava češće kupuju i jedu ribu, ipak tu namirnicu i dalje koriste četiri puta manje od svetskog proseka.
Riba se retko nalazi na rpskoj trpezi, iako se lako priprema i zdravija je za ishranu od mnogih drugih namirnica, a i proizvodi se u dovoljnim količinama u Srbiji. Nutricionisti tvrde da je šaran proizveden u našim ribnjacima jedan od najkvalitetnijih u Evropi, o čemu svedoči i veliko interesovanje nekih evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država za njegov uvoz.
Činjenica je da se u našim ribnjacima proizvodi mnogo više ribe nego što se na domaćem tržištu može prodati, pa možemo i da izvozimo. Stručnjaci tvrde da bi proizvodnja ribe mogla biti i veća, ali je potrebno više raditi na iznalaženju stranog tržišta koje ima potrebe za našim šaranom, amurom, tolstolobikom pa i pastrmkom.
Mirjana Miščević iz Privredne komore Srbije smatra da je potrebno da Srbija učini sve da se ribarstvo stavi u ravnopravan položaj s ostalim granama poljoprivrede.
Srbija je 2013. godine dobila dozvolu za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije, a još pre toga je šaran iz ribnjaka u Ečki bio poznat evropskom tržištu. Evropska unija je najveći uvoznik ribe s oko 40 odsto svetske proizvodnje, a na godišnjem nivou to je više od 1,6 milion tona. Kod nas je pod ribnjacima oko 14.000 hektara i u njima se godišnje proizvede oko 15.000 tona robe, a većina ribnjaka je u Vojvodini. Od ukupne proizvodnje, trećina ide na domaće tržište, a ostatak je namenjen izvozu.
Po dostupnim podacima, godišnje izvozimo ribu za samo 374.000 dolara, što je zanemarljiva zarada, a uvoz je vredan gotovo 2,5 miliona dolara. Riba i prerađevine od ribe se u Srbiju najviše uvoze iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama, Argentine i Norveške.
Direktor Ribarskog gazdinstva "Ečka”, koje ovih dana danonoćno otprema šarana, amura i tolstolobika na domaće tržište, Miroslav Dejković procenjuje da slatkovodno ribarstvo Srbije ima svoje mesto s budućim članstvom u EU.
"Popraviće se mogućnost pretendovanja na novac iz pristupnih fondova EU, što bi svakako moglo uticati na povećanje proizvodnje i otvaranje novih ribnjaka i na stvaranje uslova da i mi dobijemo beneficije, subvencije", ocenjuje Dejković.
