Izvor: B92, 31.Jul.2015, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo nezaposlene milionere
Zakonom o poreklu imovine ne bi trebalo da bude izdvojena bilo koja grupa građana, pa i bogatih, tim pre što je taj pojam teško precizno definisati.
Vlada Srbije formirala je radnu grupu koja će pripremiti zakon o ispitivanju porekla imovine.
Uprkos kratkom periodu koji je ostavljen za izradu i prvo prezentovanje javnosti tog zakona, pitanje će biti na koga će se on odnositi, zatim da li će važiti retroaktivno, kao i ko će ga sprovoditi.
Poreski stručnjak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Milica Bisić ukazuje na to da zakonom ne bi trebalo da bude izdvojena bilo koja grupa građana, pa i bogatih, tim pre što je taj pojam teško precizno definisati, odnosno odmeriti koliko neko treba da ima nečega da bi se smatrao bogatim. Podseća i na to da je u proteklih 15 godina bilo više pokušaja prijavljivanja imovine Poreskoj upravi i ispitivanja njenog porekla, ali da je svaki put to predstavljano kao akcija PU, umesto da to bude uobičajen i svakodnevan postao nadležnih organa. Uostalom, naglašava, još Zakonom o poreskom postupku iz 2002. godine stvorena je mogućnost unakrsne procene poreske osnovice.
"Pojednostavljeno rečeno, to znači da, ako ste tokom jedne godine kupili 17 kuća i tri "poršea”, a da vaši oporezivi prihodi, niti kreditni izvori ne objašnjavaju tu razliku, razlika se oporezuje stopom od 20 odsto“, rekla je Milica Bisić. – No, da bi PU mogla to da čini, ona mora da poseduje podatke o prihodima i imovini svih građana, a za to joj je neophodan informacioni sistem na kojem mora ozbiljno da se radi. Dakle, da se sistematski radilo i da se sprovodio zakon, kao i Krivični zakonik koji propisuje poresku utaju kao krivično delo, sada ne bi bilo potrebe da se priča o vraćanju unazad i otkrivanju onoga što je bilo u bliskoj prošlosti.
Zaista, nakon što je prošle godine tadašnji direktor Poreske uprave Srbije Ivan Simič saopštio da je samo 3.769 građana prijavilo imovinu veću od 350.000 evra te da će inspektori započeti unakrsno ispitivanje stvarnosti i prijavljenog, ništa se nije dogodilo. Drugim rečima, provere su izostale, iako je svima bilo jasno da ima mnogo više građana čija imovina danas vredi više od 350.000 evra jer poseduju nekretnine koje vrede nekoliko puta više. Početkom ove godine krenulo se u proveru imovine i prihoda estradnih umetnika, ali ni kod jednog nisu pronađene nepravilnosti, iako su mediji puni slika o luksuzu u kojem žive i u kojem se vode, a o zaradama po tezgama da se i ne priča.
Ili, prošle godine, u zakonskom roku, primljeno je ukupno 17.972 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu, odnosno samo toliko je bilo onih koji su prijavili da godišnje zarađuju više od 2,1miliona dinara. Među prijavljenima, mada u prijavi PU nisu dužni da navedu zanimanje, bilo je i inženjera, ekonomista, menayera, pravnika, ali i domaćica i nezaposlenih. Najveći prijavljeni prihod bio je 291.289.161 dinara.
Međutim, niko nije utvrđivao odakle domaćicama i nezaposlenima toliki godišnji prihodi, odnosno kako neko postaje milioner bez zanimanja ili sa zanimanjem koje ne donosi mesečnu zaradu. Jer, građane Srbije i te kako zanima čime se bavi onaj ko uspe toliko da zaradi u državi u kojoj je prosečna plata nešto veća od 40.000 dinara. Naime, tokom 2013. godine prosečna godišnja neto plata iznosila je 527.184 dinara, a nezaposleni su uspeli da zarade do više od dva miliona dinara, odnosno da svakog meseca prime više od 182.124.
