Izvor: B92, 17.Jul.2016, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaćemo dobar pasulj, a kome ćemo i kako prodati?
Iako je isplativo, pasulj se u našoj zemlji gaji na malim površinama. Zbog nekontrolisanog uvoza prošle godine i velikih zaliha u magacinima, cena je pala.
Po svemu sudeći, ove sezone ce se skidati na manjim površinama. Imaćemo kvalitetan pasulj, ali da li ćemo moći da ga prodamo i po kojoj ceni, to je pitanje koje muči poljoprivrednike.
Iako još nije ni počeo da se žanje, poljoprivrednike muči muka kome će prodati ovogodišnji rod i po kojoj ceni. Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekontrolisanog uvoza prošle godine, posejane su manje površine. Ostale su tone proslogodisnjeg roda u zalihama, iako ce žetva početi za desetak dana, pitanje je kada će se prodavati ovogodišnji rod.
“Oni koji proizvode a da ne znaju kome ce prodati imaju više problema. Dolazi do uvoza, ne možemo reći losijeg pasulja ali mođemo slobodno reći jeftinijeg pasulja sa svetskog tržišta, tako da dolazi do poremećaja na našem tržištu. Ali to nije specifično za pasulj to se dešava i sa drugim biljnim vrstama, kaže dr Mirjana Vasić iz Institut za ratarstvo i
Gligorije Stanimirov nema takvih poteškoća, ali njegova proizvodnja je organska. U ovaj posao ušao je tek kada je uspeo da se dogovori sa otkupjivačem. Ipak mu smeta što na tržištu ne vladaju realne cene kada su u pitanju organski proizvodi. Cene su često previsoke što odbija brojne potrošače i pored toga što se zna da su ovi proizvodi veoma zdravi.
“Radi se za poznatog kupca, nastupio sam kao kooperant koji je u startu ponudio odgovarajuću cenu u odnosu na kretanja tržište prošlogodišnje”, kaže Stanimirov Gligorije
“Za luk su ponudili 80 dinara, za krompir 80, to su neke konsultacije sa kolegama koji idu po pijacama, šta je prosečno ostvarena godišnja cena na pijacama njihova je potvrda bila dobra. Za pasulj je ponuđeno 240 dinara”.
Pasulj je bio isplativ i kad su bile marke ali i sada. Za kilogram se izdvajala 1 marka dok se sada plaća i do dva evra. Prinos pasulja po jednom hektaru varira u zavosnosti od vremenskih uslova.Sa navodnjavanjem može dati i do 3 tone, što potvrđuje priču da se ova kultura i te kako isplati, samo da je malo bolje regulisano tržište i da je uvoz kontrolisan.
