Izvor: Blic, 29.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima prostora za pad kamata
Ima prostora za pad kamata
Kamatne stope na kredite na srpskom bankarskom tržištu su visoke i dalje je velika razlika između aktivnih i pasivnih kamata. Mesta za njihov pad ima, a dolazak još nekih inostranih banaka, sigurno će doprineti konkurenciji i sniženju kamata - kaže za 'Blic' Dejan Simić, viceguverner Narodne banke Srbije.
Veliko interesovanje da posluju kod nas, po rečima našeg sagovornika pokazale su i mađarska OTP, italijanska 'Findomestik', kiparska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Laiki', kao i još neke strane banke. Do kraja godine, u najavi je i mogućnost još nekoliko pripajanja odnosno spajanja manjih domaćih banaka.
- Pripremamo detaljnu analizu koliko koštaju krediti u zemljama u okruženju. Tom studijom pokazaćemo koliko bankari zarađuju na građanima i privredi, imajući u vidu i realne troškove banaka, a kakvo je stanje kod naših suseda. Banke upotrebljavaju višestruke instrumente obezbeđenja, koriste deviznu klauzulu. Drugim rečima, obezbeđuju se od rizika mnogostruko. I kreditni rejting zemlje se poboljšao. Znači, realno ima dovoljno prostora za sniženje kamata na kredite. NBS neće delovati normativno, već sa aspekta javnosti, a i konkurencija će sigurno učiniti svoje - kaže Simić.
Novim zakonom o bankama koji bi trebalo da stupi na snagu do kraja godine, biće pooštreni uslovi po kojima će poslovati banke, što će se odraziti na sigurnost njihovog poslovanja. Kako je predviđeno, banke će sticati dozvolu u dvostepenom postupku i to na osnovu preliminarnog odobrenja, nakog čega NBS izdaje banci dozvolu za rad. Preliminarno odobrenje je uvedeno kako bi se prethodno ustanovilo da li investitor ispunjava uslove za osnivanje banke, kao i da bi se izbegli neophodni troškovi investitora ukoliko Centralna banka da negativnu preliminarnu ocenu.
Novina je i da će prilikom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za rad NBS, pored blokade svih računa banke i iniciranja postupka stečaja odnosno likvidacije, izricati i meru zabrane raspolaganja imovinom banke, kako bi se onemogućile eventualne zloupotrebe.
- Biće pomeren i prag sticanja vlasništva nad bankom za koji je potrebna saglasnost NBS. Trenutno on iznosi 15 odsto, a po usvajanju zakona, vlasnicima će biti potrebna saglasnost od NBS za pet odsto direktnog ili indirektnog vlasništva. Centralna banka će sprovoditi i konsolidovani nadzor koji će podrazumevati poslovanje svih članica bankarske grupe i holding kompanije banke, tj. povezanih lica - naglašava viceguverner Simić.
Narodna banka Srbije ovim propisom regulisaće i to ko su mogući revizori banaka, a isti revizor moći će da obavi maksimalno tri uzastopne revizije. Kontrolna funkcija NBS će biti unapređena tako što će se uvesti mogućnost izricanja privremene mere ograničenja poslovanja banke do sporovođenja sveobuhvatne kontrole, kako bi se predupredila šteta u poslovanju klijenata banke. Danijela Nišavić
