Izvor: Politika, 23.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima nade za srpske neimare
Kompanija „Ratko Mitrović” susreće se s podjednako oštrom konkurencijom i kod kuće i napolju, ali opstaje, jača i prati sva građevinska tehnološka dostignuća
U poštenoj tržišnoj utakmici u građevinarstvu ne plašimo se nijednog konkurenta. Ni kod kuće, niti na strani. Mi znamo svoj posao, poštujemo rok, kvalitet i zahteve investitora, ali, da budem iskren, ponekad nam smeta što naša država ima više sluha za interese stranih kompanija nego svojih preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže za naš list Miroslav Brković, predsednik Upravnog odbora beogradskog preduzeća „Ratko Mitrović”, kao uvod u priču o nemalom jubileju – šest decenija rada i postojanja, koji ta firma skromno obeležava baš ovih dana.
– Gde god se nađemo u svetu – nastavlja svoju ispovest iskusni građevinac – zemlja domaćin štiti interese svojih preduzeća. Čak i kada su skuplji od nas. Svi se pozivaju na neke propise o zaštiti tržišta i konkurencije i favorizuju svoje kompanije. Kod nas toga nema. O sebi sami moramo da vodimo računa – ističe naš sagovornik i dodaje da je tranziciono čistilište učinilo svoje, pa su s našeg građevinskog neba nestale i zvezde kakve su nekada bili: „Rad” , „Trudbenik”, „Komgrap”, „Ivan Milutinović”, „Dom” ili „7. juli”.
Na pitanje kako je „Ratko” opstao Brković kaže: – Bavili smo se svojim poslom i organizacionim prilagođavanjem kompanije novonastalim tržišnim uslovima, kloneći se svakog političkog uticaja, s koje god strane dolazio. Višegodišnje ekonomske sankcije, investiciono zatišje kod kuće, kao i besparica ostavili su nemali trag na naše preduzeće. Više nema 7.500 radnika na gradilištima od Libije, Nemačke, Iraka preko Alžira, Ukrajine, Izraela do Rusije. Danas ih ima samo u Sočiju (Rusija) i u Srbiji, oko dve hiljade zaposlenih.
Brkovića zbog toga raduje najava ministra Milutina Mrkonjića da će se izgradnja objekata na Koridoru 10 ili na autoputu Horgoš – Požega na većem broju manjih deonica poveriti domaćim građevinarima. To je, po njemu, pravi recept kako treba da se organizuje država kada za svoje pare i svojom operativom gradi sama sebe.
– U ovom poslu sam skoro četiri decenije. Tvrdim da nijedan most, put ili tunel u Srbiji nisu napravili stranci, a iza nas su svuda po svetu ostali impresivni objekti. I sada neko hoće da nas na kućnom pragu diskvalifikuje samo zato što u prethodnom desetogodišnjem periodu, zbog izolacije i sankcija, nismo bili u mogućnosti da gradimo referentne objekte pod uslovima koje diktiraju međunarodne banke ili investicioni fondovi. Mi, građevinari, nismo krivi za to – naglašava Brković.
Naš sagovornik upozorava da se „Ratko” sada sve radije upušta u aukcije ili tendere po svetu, jer uspeva da prati sve savremene tehnološke novine. Na takav način upravo gradi i toranj na Avali. Problem je što u aranžmanima sa strancima ostaju bez valjanih domaćih bankarskih garancija, pa ih investitori odmah svrstavaju u drugorazredne ponuđače.
„Ratko Mitrović” je danas akcionarsko društvo u kome je svega 20 odsto udela u državnom vlasništvu. I „Ratko” je preduzeće koje boluje od istih bolesti kao i sva ostala domaća građevinska operativa – hroničan nedostatak dobrih majstora svih zanimanja. Mladi, uverava nas naš sagovornik, kao da se stide da budu zidari, tesari ili armirači, a školski sistem i društvo ništa ne čine da to promene. U bivšoj federaciji „Ratko Mitrović” je školovao i stipendirao mlade građevinske radnike, od Crne Trave do Teslića u Bosni, ali od tada do danas vremena su se mnogo promenila. Po Brkoviću, bez obzira na sve, još ima nade za srpske neimare.
Slobodan Kostić
--------------------------------------------------
Veliki datumi
Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović” osnovano je ukazom Josipa Broza Tita 1948. godine u Čačku. Prevashodno, kako svedoči Brković, da izgradi tri velike vojne fabrike, i to: „Sloboda” u Čačku, „Prva petoletka” u Trsteniku i „Milan Blagojević” u Lučanima. Gradeći druge razvijali su sebe, pa su direkciju firme 1964. preneli u Beograd. Već 1968. dobijaju prvi posao u inostranstvu – u Libiji.
Na pitanje kako vidi kompaniju za pet godina Brković kaže da se nada našem ulasku u EU, što znači lakši put do unosnijih poslova po Evropi, ali bez zapostavljanja domaćeg terena.
[objavljeno: 24/10/2008]
.jpg)
