Izvor: RTS, 01.Jun.2013, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li rešenja za kredite u "švajcarcima"?
Poslovne banke nemaju obavezu da prihvate preporuku NBS o kreditima u švajcarskim francima, ali dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić veruje da će prihvatiti predlog, zbog problema sa naplatom. Ukoliko banke prihvate preporuku, to znači da će najmanje tri godine rata za građane biti niža, kaže Hanić.
Krediti u švajcarskim francima u Srbiji iznose između 800 i 900 miliona evra i uglavnom je reč o stambenim pozajmicama. Iako su upozoreni da bi švajcarski franak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mogao znatno da ojača prema evru, pre pet godina je 220.000 građana uzelo stambene kredite u toj valuti, a sada je njihova rata skoro dvostruko veća.
Narodna banka na preporuci radi od Nove godine, a najveće smanjenje rate trebalo bi da imaju oni koji su najviše pogođeni velikim jačanjem franka prema evru.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić veruje, iako se banke još ne izjašnjavaju, da bi trebalo da prihvate taj predlog, utoliko pre što se, kako kaže, suočavaju sa problemom naplate potraživanja za stambene kredite u francima.
Ukoliko banke prihvate preporuku, to znači, kaže Hanić, da najmanje tri godine rata za građane postaje niža.
"To je dosta važno, jer se očekuje da se u naredne tri godine ekonomski polažaj neće bitno popraviti pri mogućnosti otplate kredita. S druge strane, treba imati u vidu, da se na ovaj način ne umanjuju ukupne obaveze korisnika kredita, deo tih obaveza prenosi se na budući period", objasnio je Hanić gostujući u Dnevniku RTS-a.
Prema njegovim rečima, korisnici kredita u švajcarskim francima tako dobijaju dve bitne stvari.
"Oni kojima je sada teže nego što očekuju da će im biti za tri godine, imaju manju ratu, a, s druge strane, na tu razliku, između rate koju bi trebalo da plate po tekućem kursu i rate obračunate po korigovanom odnosu franka i evra, što je preporuka NBS, ne bi plaćali kamatu. I to je ono što predstavlja izvestan dobitak građana", ističe Hanić.
On objšanjava da bi se potraživanja banaka privremeno zamrzla i počela da se otplaćuju kasnije, kada mogućnosti građana budu veće.
"Ipak je važno da ta razlika koja iznosi grubo 10 do 20 odsto, na tu sumu novca građani ne bi u ovom periodu odloženog plaćanja plaćali kamatu", kaže Hanić.
Komentarišući pretpostavke da će kamata na evre da raste, pošto je sada najniža, i pitanje da li to znači da će u gorem položaju biti oni koji su uzeli kredite u evrima, Hanić kaže da je dosadašnji period za one koji su koristili kredit u francima bio neuporedivo nepovoljniji.
"Može se reći da su oni koji su koristili kredite u evrima i dalje u povoljnijem položaju nego što jesu i što će biti oni koji su uzeli kredit u švajcarskim francima", zaključuje Hanić.
