Izvor: S media, 13.Nov.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li prevara u kompaniji?
Prema skorašnjoj studiji konsultanstke kuće KPMG tipičan prevarant je: muškarac koji je stekao poverenje u firmi, radi na izvršnim poslovima i počinio je preko dvadeset prevara tokom perioda od pet godina. KPGM je uzela u obzir slučajeve prevare u preko 360 kompanija u Evropi, bliskom Istoku i Africi. Istraživanje je sprovedeno tokom nekoliko godina.
Kako izgleda prevarant?
Zanimljivo je da je tipičan počinilac ove vrste kriminala veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sličan u više svetskih regiona, nezavisno od geografskog područja. 85% prevaranata su muškarci između 36 i 55 godina, a u kompaniji radi preko 6 godina. Obično rade u finansijama i u prevari su sami, ne uključuju druge zaposlene u svoje prevarne šeme. U 86% slučajeva on je na menadžerskoj poziciji, a u dve trećine slučajeva on je član višeg menadžmenta. Pohlepa i mogućnost, glavni su faktori njegove motivacije.
Provlači se godinama!
Zabrinjavajuće je za kompanije to što ovaj prevarant izvrši i po nekoliko prevara u kontinuitetu, pre no što bude otkriven. Više od polovine njih počini oko dvadeset prevara, a trećina preko pedeset pre nego ih pronadju.
Od totalnog finansijskog gubitka kompanije, 1 milion evra je proizašlo iz prevara.
Muškarci podložniji prevarama na Fejsbuku
Isti stanovi prodavani po pet puta
Inspektori istražuju mućke u "Kolubari"
Rićard Powell, partner u KPMG Forensic u Velikoj Britaniji, je rekao: ’’Kompanije ne drže stvar u svojim rukama. Preko 60% izvršilaca su članovi višeg menadžmenta, a status u kompaniji im olakšava da zaobiđu interne kontrole. Pošto su ove prevare razvijene i više puta ponavljane, kompaniji je veoma teško da ih detektuje ranije, kroz interne stroge kontrole, analizu podataka, i ostale poznate mehanizme prepoznavanja. Razviti pravu kulturu time što će se, izmedju ostalog zapošlajavati i više žena, to je veoma bitno jer se time kreira okolina u kojoj je prevara manje moguća”.
Kontrola i savet više!
Slaba interna kontrola u 49% slučajeva je omogućila prevaru. Ne iznenađuje činjenica da u 25% slučajeva za razotkrivanje prevare zaslužni su zaposleni u kompaniji tzv. whistleblowers, a u 21% to je bila kritična procena menadžmenta.
Među slučajevima KPGM analize, u Evropi je najveća zastupljenost prevara prisutna u kompanijama koje su na berzi – čak 29%, a ostatak je ravnomerno raspoređen u industriji, komunikacijskim i finansijskim uslugama. U Africi su takodje berzanske kompanije u vođstvu - 48%, dok je na srednjem Istoku nešto manji - 15%.
Čak dve trećine kompanija ne izdaju adekvatno ili čak bilo kakvo obaveštenje o prevari. Svoje zaposlene, partnere i medije ne informišu jer se plaše rizika za svoj ugled i reputaciju.
Iza zatvorenih vrata!
Koliko je osetljivo pitanje prevare u kompaniji, govori i činjenica da je samo dve trećine zaposlenih upućeno u događaj. Iako su prevaranti podvrgnuti policijskoj istrazi, kompanije često angažuju privatne istražitelje pre nego što informišu nadležne organe.
Kompanije se moraju same suočiti sa finansijskom štetom koju je prevarant naneo. Rićard Powell iz KPMG komentariše: “Oporavak od gubitka traje ponekad godinama. Prevencija, kao što je predstavljanje etike i poštenja, je uvek poželjna”.
(eKapija)
