Izvor: Politika, 08.Dec.2012, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li leka za „Jugoremediju”
Uvođenje prinudne uprave u jednoj od naših najboljih farmaceutskih fabrika samo je posledica rđave privatizacije, ali i svega onog što se posle toga dešavalo
Zrenjanin – Sudbina Fabrike lekova „Jugoremedija” biće određena na sudu gde joj je prekjuče imenovan privremeni upravnik. On će pokušati da spase ono što se spasti može u donedavno jednoj od najuglednijih naših farmaceutskih kuća. Do kraja godine biće raspravljano i o zahtevu za stečaj koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, zbog velikih dugovanja, neizbežan. U međuvremenu će se repovi iza fabrike vući po „crnim hronikama”.
Zahtev za stečaj podnela je Hipo Alpe Adrija banka, a zadatak privremenog upravnika Radovana Savića je da hitno preduzme mere za zaštitu imovine preduzeća koja je ugrožena. Zbog isključenja električne energije i nemogućnosti održavanja grejanja, pretila je opasnost da niske temperature ugroze sve sisteme u kojima su azot i voda. Problem je što ogromne količine lekova na zalihama u magacinu „Jugoremedije” nisu u vlasništvu fabrike. Nalaze se pod hipotekom banaka ili pripadaju Republičkoj direkciji za robne rezerve. Takođe, naredbom Ministarstva zdravlja mnogi lekovi su pod zabranom prodaje, jer je „Jugoremedija” zbog neplaćanja licenci stranim partnerima izgubila pravo proizvodnje i distribucije. Čelnici fabrike, čiji pogoni stoje već duže vreme, upozorili su nadležne državne organe da nisu spremni da snose odgovornost za štetu koja može da nastane zbog neadekvatnog skladištenja lekova i sirovina. Ponovnim uključenjem struje bar je ova opasnost otklonjena.
Privremeni upravnik Savić trebalo bi da proceni i ima li fabrika lekova šansi da ponovo proradi. Pogoni su tehnološki sačuvani, ali je nezaobilazno pitanje da li mogu da se premoste velika dugovanja. Hipo Alpe Adrija banka je 3. decembra Privrednom sudu podnela zahtev za pokretanje stečaja u „Jugoremediji”. Preduzeće je krajem aprila prošle godine s tom bankom sklopilo ugovor o restrukturiranju kredita, ali pošto se našlo u teškim poslovnim problemima, koji se ogledaju i u blokadi računa od blizu 700 miliona dinara, „Jugoremedija” nije mogla da ispuni svoje obaveze.
Inače, da bi se osigurala puna otplata iznosa dugovane glavnice, kamate i svih drugih troškova, ugovorom koji je u ime „Jugoremedije” potpisao tadašnji v. d. direktora Zdravko Deurić uspostavljeno je založno pravo u korist banke nad pokretnom i nepokretnom imovinom fabrike. U međuvremenu, obaveze fabrike u kojoj proizvodnje nema skoro godinu dana, višestruko su premašile njenu vrednost. Račun je u blokadi za više od 700 miliona dinara i neizvesna je sudbina 460 radnika, koji su bez plate od novembra prošle godine. Zbog velikog broja poverilaca teško je da će zaposleni uspeti da naplate bar deo duga u predstojećem stečajnom postupku, koji je izgleda neizbežan.
Istovremeno, u Višem sudu u Zrenjaninu teče istraga protiv bivšeg predsednika Upravnog odbora i direktora Zdravka Deurića (49), koji je dugo slovio za radničkog vođu u fabrici i najzaslužnijeg za poništenje privatizacije 2007, kada je fabrika oduzeta Jovici Stefanoviću Niniju i vraćena u vlasništvo malih akcionara i države. Iz istrage je do sada obelodanjeno da su Deuriću privremeno oduzeta tri stana do kojih je došao na sumnjiv način.
Sve je izvesnije da će i 4.300 malih akcionara koji poseduju skoro 58 odsto kapitala „Jugoremedije“ bez njega ostati. kao i država kojoj pripada 42 odsto. Nakon poništenja prethodne privatizacije akcije su vredele 20 evra, a nakon brzog srozavanja fabrike sada ne vrede ništa.
Đ. Đukić
objavljeno: 08.12.2012.
