Izvor: B92, 04.Apr.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li kraja? Uvozimo i šljive
Beograd -- Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća.
Pre dve godine uvezli smo više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka.
Paradajz iz Turske, beli luk iz Kine, grožđe iz Makedonije kupujemo u marketima i na pijacama. Na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni u našoj zemlji. A na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni upravo u našoj zemlji.
Godišnje za zeleniš koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imamo u svojim povrtnjacima i voćnjacima "damo“ bar 150 miliona dolara.
U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu "zelenih novčanica“ za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i krompir i pasulj.
PREBRANAC IZ KIRGISTANA
Pasulj koji se kuva u našim domaćinstvima stiže iz najudaljenijih delova sveta, ali ne od srpskog seljaka. Najveća količina ovog povrća na srpsko tržište stiže iz Kirgistana. "Srpskog pasulja u ponudi nema već dugo", kaže, za "Novosti“, Dušan Šobot, direktor sektora operacije "Veletržnice Beograd“. "Trenutno se kupcima na veliko nudi gradištanac po ceni od 190 dinara iz Argentine i Egipta"
Prema rečima Vladimira Šobota, direktora sektora operacije "Veletržnice“, paradajz stiže iz Italije i Turske, kupus iz Kine, jabuke iz Poljske, dok lubenice najviše uvozimo iz Albanije.
"Prošlogodišnja suša jeste napravila velike probleme u agraru, pa smo se tako susreli sa deficitom povrća, ali to nije jedini razlog za veliki uvoz proizvoda koje sami možemo da proizvedemo Drugi razlog je to što je trgovcima verovatno jeftinije da robu kupuju inostranstvu, jer na taj način imaju bolju zaradu, kaže Šobot.
U vodećim trgovinskim lancima, pak, kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.
Jedan od primera je upravo beli luk. Najbolje rešenje je da kupcima ponudimo kupi i jeftin kineski beli luk, kao i domaći beli luk
, mnogo boljeg kvaliteta i arome po znatno većoj ceni. Naravno, nije uvek moguće ponuditi toliko širok asortiman, u okviru svake robne grupe.
Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže da je neophodno poboljšati mere agrarne politike, posebno njihove dugoročne efekte.
"Liberalizovano tržište posebno proizvoda agrarnog porekla dozvoljava neokontrolisan uvoz i robe koje u Srbiji ima napretek ", smatra Ševarlić.
"Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda nije tako prepušten nekontrolisanoj stihiji tržišta. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postoji kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline - naše glavni izvozne adute".
