Izvor: Politika, 06.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li brane za visoke kamate
Komisiji za zaštitu konkurencije niko čak nije ni zatražio da provere da li su se banke dogovorile o visini kamata niti je podneo dokaze za to
Jučerašnja informacija iz Crne Gore da je tamošnja centralna banka naložila poslovnim da smanje visoke kamatne stope s upozorenjem da će, ukoliko to ne urade, sama propisati dozvoljene stope zaduživanja – izazvala je pravu pometnju. Logično se nameće pitanje zašto njihova centralna banka može da preduzme takve mere a naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne može? I kod nas su kamate visoke i teško da su niže nego njihove.
Savet Centralne banke Crne Gore na jučerašnjoj sednici je, kako prenose agencije, ocenio da su kamatne stope „ekstremno visoke” i naložio bankama da ih eliminišu do oktobra ove godine.
Ukoliko to ne učine, centralna banka će sama u poslednjem kvartalu godine propisati maksimalno dozvoljene kamatne stope. Prosečna kamatna stopa u Crnoj Gori je 11 odsto.
Međutim, detaljnije sagledavanje crnogorske bankarske scene ukazalo je da se iza pomenute odluke „krije” borba protiv onih ekstremnih kamatnih stopa kako je navedeno u njihovom saopštenju, tačnije zelenaških, a ne svih.
Izvor blizak crnogorskoj centralnoj banci pojasnio je da u njihovom sistemu posluju specifične mikrofinansijske institucije, njih šest, koje odobravaju kredite s kamatom većom i od 30 odsto. Znači, pravi zelenaši. Njihova specifičnost je da rade samo sa svojim parama, što znači da samo daju kredite, a ne primaju novac na štednju.
Naš izvor potvrđuje da je nalog njihove centralne monetarne institucije ipak upućen svim finansijskim institucijama na tržištu, pa i klasičnim bankama.
Da li je kod nas moguće da centralna banka donese neku takvu odluku ili bi time narušila pravila slobodne utakmice?
Iz NBS na pitanje da li oni imaju slične nadležnosti kao Crnogorska centralna banka, juče nije stigao odgovor. Stručnjaci kažu da, bez obzira na to šta piše u propisima, Narodna banka, skrivena iza formulacije o zaštiti finansijskog sistema, može na razne, indirektne načine da se bori protiv visokih kamata u sistemu. Podsećanja radi, guverner Dejan Šoškić je uoči prošlogodišnje nedelje štednje pokušao verbalnom intervencijom da ograniči kamate. Na takozvanom džentlmenskom sastanku guvernera i bankara, prvi čovek NBS sugerisao je da se građanima ne nude visoke kamate na štednju, jer to utiče na poskupljenje zajmova i kreira rizike u sistemu. Komisija za zaštitu konkurencije je tada, ne spominjući guvernera, u saopštenju upozorila banke da se kamate slobodno formiraju na tržištu.
U javnosti je bezbroj puta navedeno da su kod nas kamate previsoke, da su uprkos tome što posluju čak 33 banke uslovi pozajmljivanja novca identični, da su se banke kartelizovale i slično. Ovu tvrdnju niko, međutim, nije dokazao. Komisiji za zaštitu konkurencije, kako su nam potvrdili, niko nije čak ni zatražio da se pozabave ovim problemom niti je podneo dokaze za to.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da potrošačke organizacije još nisu radile istraživanja ponašanja banaka na našem tržištu i eventualnog monopolskog, odnosno kartelskog udruživanja.
– To nam jeste jedan od prioriteta, ali trenutno nemamo finansijskih sredstava za to. Ali, često se našoj organizaciji potrošači žale na banke i imamo mnogo pitanja vezanih upravo za visinu kamatnih stopa, ali i za obaveštavanje klijenata o tome šta sve krije kredit. Ono što mi zahtevamo od banaka koje posluju u Srbiji, jeste samo da rade onako kako rade u zemljama iz kojih su došle – kaže Papović.
Zoran Jeremić, ekonomski analitičar, smatra da kod nas postoji konkurencija banaka i da, u poređenju s regionom, uslovi zaduživanja nisu lošiji.
– Visoke kamate su odraz problema u sistemu – nenaplativih zajmova, visokih rezervacija. Zanemaruje se da su kod nas pasivne kamate, odnosno one na štednju visoke, a protiv toga se niko ne buni. Administrativno smanjenje kamata bi bilo veštačko rešenje koje bi za posledicu imalo nestašicu novca za kreditiranje, kao uostalom kod sve robe kod koje se administrativno određuje cena – smatra Jeremić.
J.Rabrenović
objavljeno: 07.07.2012
