Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2021, 19:35

Ignjatović: Strah deteta je adut za seksualnog zlostavljača

Važno je da se s pažnjom odnosimo prema iskustvu devojaka koje su seksualno zlostavljane i prema njihovoj odluci da to zlostavljanje prijave. One moraju da dobiju podršku u svojim porodicama, od svojih prijatelja, da dobiju ispravan tretman od stručnjaka u institucijama, a to znači da ništa što bude urađeno, od tužilaštva do policije i drugih institucija, ne sme ni rečima ni gestovima da osuđuje, da sumnja ili ne veruje tim devojkama, već da se što bolje prikupe informacije kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi se formirao taj slučaj, izjavila je za Radio-televiziju Vojvodine Tanja Ignjatović, iz Autonomnog ženskog centra.

Ignjatovićeva je, gostujući u emisiji Pravi ugao, dodala da ceo postupak mora da bude tačno po proceduri, da ne sme da se napravi ni jedan institucionalni propust, jer će to na kraju rezultirati lošim ishodom na sudu. "Mediji moraju s pažnjom da izveštavaju. One devojke koje su odlučile da saopšte svoj identitet, to je njihova odluka i toga su svesne. One devojke koje u ovom trenutku žele da ostanu anonimne, nema kopanja i traženja sa strane da se sazna ko su. Institucija je odgovorna ako mediji saznaju nešto što su te devojke i njihovi roditelji rekli da ne žele da se zna", istakla je ona.

Aleksić seksualno napastvovao pet učenica?

Beogradska policija uhapsila je vlasnika škole glume u Beogradu Miroslava Miku Aleksića (68) zbog sumnje da je od 2012. do 2020. godine, u prostorijama te škole seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve za vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne

Za ljude koji ne mogu da poveruju da se zlostavljanje desilo, Ignjatovićeva kaže da je to matrica koji zlostavljač postavlja, te što je njegova pozicija viša, što je on ugledniji teže je poverovati da on to radi.

"Imate tu neki utisak dobrovoljnosti i saučešća svih, roditelja koju su tu decu upisivali, a zlostavljač je koristio tu ogromnu razliku u moći koju je imao u odnosu na decu", rekla je ona.

Ignjatovićeva kaže da ovakvi slučajevi zlostavljanja nisu retki i nisu tipični za mala i zabačena mesta, te da je pogrešno mišljenje da se takve stvari dešavaju na margini, a da su zlostavljači neki monstrumi i patološki tipovi.

"Problem je u tome da su to ljudi koji imaju jako dobru socijalnu adaptaciju, nisu upadljivi ni na koji način, to su ljudi koji nam ulaze u kuće, mogu biti naši prijatelji, to su ljudi koji se bave decom. Kada počnete od vrtića, preko učitelja, nastavnika, do profesora univerziteta, to su treneri, nekada sveštenici…. Dakle, nema profesije u kojoj ne bi mogao biti neko ko je spreman da zloupotrebi svoju moć nad decom i mladim ljudima. Zlostavljač bira ranjive i one koje je mnogo lakše iskontrolisati i lako uvući u tu matricu zbunjenosti, nečega što spolja deluje kao pristanak, da je dobrovoljno. Zlostavljač to iskoristi da bi zbunio decu koja ne znaju šta im se dešava", navela je ona.

Govoreći o tome zašto se žrtve tako dugo muče i kriju od okoline šta im dogodilo, Ignjatovićeva kaže da ima puno razloga.

"Kada govorimo o deci, ona nemaju iskustva, ni znanja da razumeju da je to što se dešava zloupotreba. Nasilje je kombinovano, ima različitih vrsta, od psihološkog do seksualnih zloupotreba. Seksualna zloupotreba može biti verabalna, pa vizuelna, pa fizička. Ona ne počinje silovanjem, kao krajnjim činom, nego nečim što stvara vezu između zlostavljača i deteta. U toj glumačkoj grupi su očigledno birana određena deca, surovo se odnosio prema svoj deci, pa onda pohvali nekoga, i taj koji je pohvaljen dobija poruku da je važan i pokušava da izađe u susret očekivanju učitelja, koji je ogromni autoritet. Dete to ne razume i zbunjeno je. Kada se desi neki verbalni komentar, dete se pita da li je nešto neprimereno rečeno ili je to uobičajeno. Tek naknadno, kada dobije više znanja, ono shvati da je to bilo zloupotreba. Može nekoliko godina ili deceniju kasnije da postane svesno – da, meni se to dešavalo, ali tada to nisam znao ili znala", kaže ona.

Ignjatovićeva dodaje da ima slučajeva kada dete zna da je to što mu se dešava zloupotreba, ali može da bude zbunjeno.

"Dete bude traumatizovano jer je zlostavljač osoba od poverenja, ono je voli, poštuje, divi joj se, ne očekujete tu vrstu povrede. Kada se to desi, dete ima strah, krivicu i stid, i sve tri emocije blokiraju, kada se osećate krivim, mislite da ste vi nešto pogrešili, kada vas je sramota ne smete da kažete nekome, kada vas je strah, plašite se šta će se desiti, šta će uraditi roditelji, šta zlostavljač, da li će ga optužiti da laže", objašnjava ona.

Ignjatovićeva naglašava da je bolje ako postoje emocije ljutnje i besa, jer se te emocije pokazuju, pa drugi imaju priliku da pitaju šta se desilo.

"Reakcije su individualne. Imate decu koja odmah pokazuju emocije, njima je lakše, a imate dece koja su potpuno suzdržana i koja ne pokazuju nikakve emocije, iz tog straha i osećaja krivice, pokušavaju da iskontrolišu to šta im se dešava, ta deca su potpuno zamrznuta. Onda deluje kao da se zapravo ništa nije desilo, jer da se desilo, to je pretpostavka koju imaju laici, ta deca bi morala da se emocionalno raspadaju", ističe ona.

Ignjatovićeva kaže da će se sva ta deca nositi sa traumatskim iskustvom, na ovaj ili onaj način i da ljudi imaju načine da prevladaju traumatska iskustva, ali da je bolje ako dete ima podršku.

"Mogla je porodica odlučiti da se ne ide u javnost zato što to štiti porodicu ili zato što zapravo nema opipljivih dokaza, pa veruju da će izlaskom u javnost dodatno izložiti svoje dete, dok je sa druge strane jedan moćan i ugledan čovek koga svi cene, iza koga će stati svi roditelji pa i profesionalna javnost", ukazuje ona.

Za slučaj glumice Milene Radulović, koja je prva izašla u javnost sa optužbama protiv Miroslava Mike Aleksića, Ignjatovićeva kaže da je glumica svoju traumu završila bez prijavljivanja, da je bila na psihoterapiji i da je krenula dalje sa životom, ima uspešnu karijeru, te da njen motiv nije trauma već odgovornost u odnosu na dve maloletnice koje su joj se javile sa sličnim problemom.

Ignjatovićeva objašnjava da dete može imati strah - "šta ako mi ne budu verovali, šta ako me oduzmu od roditelja, šta ako tata uradi nešto zbog čega će da završi u zatvoru. Bolje da ćutim i da se sa tim nekako nosim i da to nekako prevladam".

"Deca imaju razne strepnje šta može da se desi kada kažu šta im se desilo, a zlostavljač sve to zna, njemu je to adut, on zna da nije lako obelodaniti i sve vreme pravi plan koji će tu decu da zbuni i da ih onemogući da ona o tome jasno govore", ukazuje ona.

Kada su u pitanju deca, tinejdžeri i odnos o odraslih, granice su takve da ne smete da zbunjujete ili postiđujete decu jer su mladi i osetljivi, kaže Ignjatovićeva i dodaje da su granice jasne jer dete ne može da se odbrani i da postavi jasne granice.

"Za decu, sve što mi je neprijatno, što me postiđuje, a bilo bi važno da dobije tu poruku u školi i kod kuće, sve što me zbunjuje , što mi ne prija, što doživljavam kao poniženje - to je granica… nemojte to da radite i to mi smeta. I to važi i za odrasle. Čim dete počne da ulazi u socijalne grupe treba da se nauči da prepozna te granice", kaže ona.

Za ljude koji ne veruju da ovoga ima koliko god hoće, na svim mogućim mestima, da je to zastrašujuće, Ignjatovićeva poručuje da treba da pomisle da bi svako od nas mogao biti žrtva zloupotrebe ili nasilja.

"Ljudi misle da mora biti da je postojao neki razlog da se baš tim devojkama to desilo. Imamo potrebu da sami sebi objasnimo, štitimo sebe ne verujući da je moguće da se desi svakoj od nas. Takvim ljudima treba pričati jer ne razumeju, ali su spremni da razumeju ako mogu da empatišu. Slučajeve zlostavljanja ne merimo prema nama, naše su okolnosti različite, svako je mogao u nekoj situaciji da reši tu situaciju na drugi način. Te devojke se nisu snašle i imale su različita iskustva. Treba da se govori o tome kako nasilnik pravi dobrovoljnu žrtvu, kako setira okolnosti da ona ispunjava njegove želje zarad pažnje koju će žrtva dobiti. A naravno da ima i jedan broj onih koji su i sami nasilnisci pa zato brane zlostavljača", zaključuje ona.

Celu emisiju možete da pogledate ovde.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...