Izvor: B92, Tanjug, 15.Sep.2010, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INA uz aferu otpušta i 1.500 ljudi
Zagreb -- Hrvatska naftna kompanija INA otpustiće 1.500 od ukupno 16.300 zaposlenih, odlučila je uprava kompanije koju trenutno potresa skandal oko privatizacije.
Kompanija je donela odluku o utvrđivanju viška radnika i pokretanju zakonom predviđenog postupka za izradu programa zbrinjavanja viška zaposlenih.
Kako je saopštila INA, ta firma će izraditi program poštujući socijalni dijalog sa tri reprezentativna sindikata, a saradnja i dijalog sa sindikatima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nastaviće se i tokom provođenja programa.
Glavni cilj je da INA dugoročno održi svoj položaj u hrvatskj privredi, a nakon intenzivnog investicijskog ciklusa, mora rešiti pitanje viška zaposlenih, navedeno je u saopštenju.
Izvršni direktor Bojan Milković rekao je da će se pokretanjem programa ostvariti nužne promene u strukturi kompanije i broju zaposlenih i očuvati stabilnost Ine u sve zahtevnijem poslovnom okruženju. Program će se realizovati na društveno odgovoran način i u dijalogu sa sva tri sindikata, rekao je Milković.
INA će zaposlenima obuhvaćenim programom obezbediti u proseku veće otpremnine od onih iz prethodnih programa zbrinjavanja, a uz otpremnine, Ina će zaposlenima u programu zbrinjavanja isplatiti naknadu plate za vreme trajanja otkaznog roka.
U poslednje dve godine, dok su ostale naftne kompanije bile fokusirane na smanjivanje troškova, INA je ulagala u strateške investicije.
Uporedne analize pokazale su da INA ima preveliki broj zaposlenih, a sve složenije tržišno okruženje traži rešavanje i tog pitanja, ističu u firmi i kao primer navode da oko 25 odsto zaposlenih radi na korporativnim i administrativnim poslovima, dok je prosek u naftnim kompanijama u svetu, oko 10 odsto.
Skandal oko privatizacije potresa Hrvatsku
Pitanje privatizacije hrvatske naftne kompanije INA pretvorilo se u veliki politički skandal, naročito posle svedočenja bivšeg vicepremijera Damira Polančeca koji je za učešće u štetnim radnjama optužio neke najviše sadašnje i bivše državne zvaničnike.
Na udaru njegovih optužbi našle su se vlade premijera Jadranke Kosor i Ive Sanadera, HDZ i bivši predsednik Stipe Mesić.
Tokom privatizacije naftne kompanije INA mađarski MOL je sa samo dva odsto više akcija uspeo da dobije sva upravljačka prava nad Inom, što je sada predmet istrage. Istražuju se i izmene ugovora o poslovanju i izmene ugovora o međusobnom odnosu akcionara kojim je MOL došao u posed 47 odsto akcija Ine.
Osim vrha HDZ-a, koji na Polančecove tvrdnje da su svi znali šta se radi, odgovara da je on radio na svoju ruku, oglasio se i bivši predsednik, a sada član uprave kompanije INA Tomislav Dragičević, koji je negirao tvrdnje da je kao ključni čovek te firme učestvovao u privatizaciji kompanije koju je, kako je rečeno, kao nedodirljivi politički kadar bivšeg predsednika Stjepana Mesića, ostavio u dugovima.
Uprava kompanije INA nije učestvovala u njenoj privatizaciji ni 2003, ni 2009, kada se radio produženi ugovor, rekao je Dragičević ističući da ništa ne zna o eventualnoj političkoj pozadini i trgovini u predaji upravljačkih prava MOL-u i da, ako je toga i bilo, s time nije bio upoznat.
Odgovarajući na teze da je iza sebe u INA ostavio velike gubitke i dug državi, kao i da nije modernizovao rafinerije, Dragičević je rekao da je ta kompanija posle konsolidacije 2001. kontinuirano ostvarivala dobit oko 100 miliona dolara sve do krize krajem 2008.
Dragičević je negirao i Polančecove tvrdnje da je on Mesićev politički kadar, ističući da su on i Polančec samo jednom bili kod Mesića, kada se razgovaralo o dodatnim količinama uvoza gasa. Negirao je i tvrdnje da se sastao sa Sanaderom, rekavši da postoji evidencija i da se može proveriti ko je dolazio kod premijera ili predsednika.
Polančecove tvrdnje negirao je i Mesić, rekavši da mu Polančec nikad nije došao sa bilo kakvim informacijama o prodaji kompanije INA. Ocenivši da Polančec nastoji da sebi olakša poziciju uplitanjem što više ljudi, Mesić je, priznao, da Polančec nije sve mogao sam da uradi.
S obzirom na to da se Sanader, koji bi po mnogima imao šta da kaže o celoj priči, nije pojavio da da iskaz, jer, navodno, nije dobio poziv, određen mu je drugi termin saslušanja sredinom oktobra.
Mediji su izvestili i da je Polančec početkom meseca, navodno, imao tajni sastanak s premijerkom Kosor. Polančec je na tom sastanku pretio premijerki da će istražnim organima ispričati sve što zna. Kosorova se, navodno, branila da institucije moraju da rade svoj posao i negirala bilo kakvu povezanost s aferama koje su se otvorile nakon ostavke Sanadera, sredinom prošle godine.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je potvrdila da se sastala s bivšim potpredsednikom Vlade Damirom Polančecom, ali je rekla da tema njenog sastanka sa Polančecom nije bila istražna komisija, već "na neki način situacija u kojoj se gospodin Polančec nalazi".
"Ja sam ga hrabrila i hrabrim ga apsolutno i danas da o svemu uvek govori istinu", rekla je Kosor, negirajući informacije medije da je sastanak bio tajan. Premijerka je nije želela da govori o detaljima razgovora, navodeći da je do susreta došlo na Polančecovu inicijativu.
Pratite specijal: NIS na berzi
